MEĐU IZMEĐU

BELANČEVINE NAS BRANE

162 pregleda
Canva

Nedostatak u ishrani je glavni krivac za slab imunitet

Kao jedan od tri makronutrijenta koji čine hranu koju jedemo, zajedno sa ugljenim hidratima i mastima, proteini su ključni za dobro zdravlje, a njihov deficit odražava se ne samo na energiju i vitalnost, već i imuni sistem.Deficit belančevina u našem organizmu može biti jedan od glavnih krivaca za smanjen imunitet, narušen metabolizam, a i mnoge druge probleme poput gubitka kose, zuba i mišićne mase, dok se kod dece u ranom uzrastu može javiti i fizička i mentalna zaostalost i problemi sa centralnim nervnim sistemom.

„Ishrana koja isključuje namirnice životinjskog porekla trebalo bi da bude upotpunjena namirnicama biljnog porekla koje su izvori belančevina, budući da se one, za razliku od masti i ugljenih hidrata, u našem organizmu ne skladište”, navela je nutricionista Oksana Kovilkina.Saglasno naučnim istraživanjima, ljudskom telu potrebno je u proseku 0,8 grama belančevina na 1 kilogram telesne mase. Međutim, ova brojka može i da varira – tako je primera radi, profesionalnim sportistima i onima koji pokušavaju da dobiju na masi, dnevna norma nekada i dvostruko viša, te varira od 1,5 do čak 2,3 grama po kilogramu telesne mase.

Šta grami proteina zaista znače? Nutricionisti navode da se grami proteina odnose na broj grama makronutrijenata. Tako porcija govedine od 226 grama, sadrži samo 61 gram proteina, dok recimo jedno jaje koje je teško 46 grama sadrži samo 6 grama proteina.Dobra alternativa namirnicama životinjskog porekla jesu mahunarke i koštunjavo voće, pa tako ukoliko preferirate vegansku ishranu, proteine možete nadomestiti sojom, kinoom, orasima, pasuljem ili heljdom. Kada je sezona graška, i on može biti odličan izbor, a za ljubitelje, tu je i edamame. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se u dnevnoj ishrani nađe makar jedna porcija biljnih proteina.

(RT)

O autoru

administrator

Ostavite komentar