Istraživači sve više priznaju da je uzrast nešto više od broja svećica na rođendanskoj torti. To je, takođe, trošenje tela, uzrokovano načinom života, stresom i genetikom, što se ponekad naziva biološkim dobom osobe.
Naučnici koji istražuju zašto su neke vrste raka u porastu kod mlađih ljudi kažu da su pronašli zanimljiv trag: vezu sa ubrzanim biološkim starenjem, prenosi CNN. Starenje je glavni rizik za mnoge vrste raka, što znači da što ste stariji, veća je vjerojatnost da će vam biti dijagnosticiran. Istraživači sve više priznaju da je uzrast nešto više od broja svećica na rođendanskoj torti. To je, takođe, trošenje tela, uzrokovano načinom života, stresom i genetikom, što se ponekad naziva biološkim dobom osobe.
„Svi znamo da je rak bolest starenja. Međutim, dolazi do mlađe populacije. Dakle, možemo li koncept biološkog starenja da ga primenimo na mlađu generaciju doista je netaknuto područje,” rekla je dr Jin Čao, vanredna profesorka hirurgije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Vašington u Sent Luisu i viša autorka novog proučavanja. Istraživanje je predstavljeno na godišnjoj konferenciji Američkog udruženja za izučavanje raka u San Dijegu. Čao i saradnici pogledali su medicinske podatke 148.724 ljudi od 37 do 54 godine u velikoj bazi podataka UN Biobank.
Usredsredili su se na devet krvnih markera za koje se pokazalo da korelišu s biološkim dobom, a među njima su albumin, kreatinin, glukoza, c-reaktivni protein. Devet vrednosti zatim je uključeno u algoritam nazvan PhenoAre korišćen za izračunavanje biološkog uzrasta svake osobe. Utvrdili su ubrzano starenje upoređujući biološko dobs ljudi s njihovim hronološkim dobom. Zatim su proverili registre raka da bi videli koliko ih je u grupi imalo dijagnostifikovan rani rak, definisan kao rak koji se pojavio pre 55. godine života. Bilo ih je gotovo 3.200. Naučnici su otkrili da ljudi rođeni 1965. ili kasnije imaju 17 posto veću verovatnoću od ubrzanog starenja nego oni rođeni od 1950. do 1954. godine.
Nakon što su podatke prilagodili činiocima za koje su mislili da bi mogli uticati na rezultate, istraživači su otkrili da je ubrzano starenje povezano s povećanim rizikom od raka. Najjača povezanost uočena je s rakom pluća, želuca, creva i materice. Studija nije bila osmišljena da odgovori na pitanje zašto se čini da ove vrste raka imaju najjače veze s ubrzanim starenjem, ali diplomirana studetkinja Rulji Tian, koja je vodila istraživanje, ima neke pretpostavke. Ona je rekla da je moguće da su pluća podložnija starenju nego druge vrste tkiva, jer ona imaju ograničenu sposobnost regeneracije. Rak želuca i creva, povezuje se s upalom koja se povećava sa starenjem.
Jin Čao je priznala da ova studija ima i ograničenja. Na primer, osobe u studiji nisu praćene tokom vremena. Rezultati krvnih pretraga bili su iz jednog testa, tako da su dali samo sliku rizika koji se može promeniti. U idealnom slučaju, istraživači bi pratili istu grupu godinama, usput uzimajući uzorke krvi da dobiju tačnije podatke o riziku. Dr En Blaes, koja proučava uticaj biološkog starenja kod osoba što su preživele rak na Univerzitetu u Minesoti, izjavila je da su rezultati studije uzbudljivi jer bi mogli ukazati na bolji način da se pronađu ljudi u većem riziku od raka u mladosti. Trenutno se mlade odrasle osobe koje nemaju porodičbu anamnezu ili neki drugi činilac rizika ne pregledaju redovno na većinu vrsta raka.
„Vidimo sve više i više karcinoma, posebno karcinoma organa za varenje i raka dojke kod mlađih osoba. I kad bismo imali način da identifikujemo ko je pod većim rizikom, onda bismo preporučili odabir u neko drugo vreme”, objasnila je Blaes, profesorka i direktorka Odeljenja za hematologiju i onkologiju na Univerzitetskoj medicinskoj školi, koja nije bila uključena u novo istraživanje. Ona je rekla da, ako se mogu pronaći ljudi koji imaju veći rizik jer njihove ćelije brže stare, može se intervenisati u način života: poput ishrane, vežbanja i spavanja.
„Postoje lekovi koji izgleda mogu usporiti ubrzano starenje”, dodala je ova naučnica, a dva se testiraju na osobama što su preživele rak. Takve često pokazuju brže biološko starenje, možda zbog posledica lečenja poput hemoterapije i zračenja. Reč je o senoliticima, lekovima za koje se smatra da ciljaju i rešavaju se oštećenih ćelija. Trenutno nije jasno ko bi mogao imati koristi od ovih lekova, ali procene ubrzanog starenja poput PhenoArea mogle bi jednog dana pomoći lekarima da odrede ljude kojima su najpotrebniji.
(Ilustracija Shutterstock)
(Indeks)
