Истраживачи све више признају да је узраст нешто више од броја свећица на рођенданској торти. То је, такође, трошење тела, узроковано начином живота, стресом и генетиком, што се понекад назива биолошким добом особе.
Научници који истражују зашто су неке врсте рака у порасту код млађих људи кажу да су пронашли занимљив траг: везу са убрзаним биолошким старењем, преноси CNN. Старење је главни ризик за многе врсте рака, што значи да што сте старији, већа је вјеројатност да ће вам бити дијагностициран. Истраживачи све више признају да је узраст нешто више од броја свећица на рођенданској торти. То је, такође, трошење тела, узроковано начином живота, стресом и генетиком, што се понекад назива биолошким добом особе.
„Сви знамо да је рак болест старења. Међутим, долази до млађе популације. Дакле, можемо ли концепт биолошког старења да га применимо на млађу генерацију доиста је нетакнуто подручје,” рекла је др Јин Чао, ванредна професорка хирургије на Медицинском факултету Универзитета Вашингтон у Сент Луису и виша ауторка новог проучавања. Истраживање је представљено на годишњој конференцији Америчког удружења за изучавање рака у Сан Дијегу. Чао и сарадници погледали су медицинске податке 148.724 људи од 37 до 54 године у великој бази података UN Biobank.
Усредсредили су се на девет крвних маркера за које се показало да корелишу с биолошким добом, а међу њима су албумин, креатинин, глукоза, ц-реактивни протеин. Девет вредности затим је укључено у алгоритам назван PhenoAre коришћен за израчунавање биолошког узраста сваке особе. Утврдили су убрзано старење упоређујући биолошко добс људи с њиховим хронолошким добом. Затим су проверили регистре рака да би видели колико их је у групи имало дијагностификован рани рак, дефинисан као рак који се појавио пре 55. године живота. Било их је готово 3.200. Научници су открили да људи рођени 1965. или касније имају 17 посто већу вероватноћу од убрзаног старења него они рођени од 1950. до 1954. године.
Након што су податке прилагодили чиниоцима за које су мислили да би могли утицати на резултате, истраживачи су открили да је убрзано старење повезано с повећаним ризиком од рака. Најјача повезаност уочена је с раком плућа, желуца, црева и материце. Студија није била осмишљена да одговори на питање зашто се чини да ове врсте рака имају најјаче везе с убрзаним старењем, али дипломирана студеткиња Рулји Тиан, која је водила истраживање, има неке претпоставке. Она је рекла да је могуће да су плућа подложнија старењу него друге врсте ткива, јер она имају ограничену способност регенерације. Рак желуца и црева, повезује се с упалом која се повећава са старењем.
Јин Чао је признала да ова студија има и ограничења. На пример, особе у студији нису праћене током времена. Резултати крвних претрага били су из једног теста, тако да су дали само слику ризика који се може променити. У идеалном случају, истраживачи би пратили исту групу годинама, успут узимајући узорке крви да добију тачније податке о ризику. Др Ен Блаес, која проучава утицај биолошког старења код особа што су преживеле рак на Универзитету у Минесоти, изјавила је да су резултати студије узбудљиви јер би могли указати на бољи начин да се пронађу људи у већем ризику од рака у младости. Тренутно се младе одрасле особе које немају породичбу анамнезу или неки други чинилац ризика не прегледају редовно на већину врста рака.
„Видимо све више и више карцинома, посебно карцинома органа за варење и рака дојке код млађих особа. И кад бисмо имали начин да идентификујемо ко је под већим ризиком, онда бисмо препоручили одабир у неко друго време”, објаснила је Блаес, професорка и директорка Одељења за хематологију и онкологију на Универзитетској медицинској школи, која није била укључена у ново истраживање. Она је рекла да, ако се могу пронаћи људи који имају већи ризик јер њихове ћелије брже старе, може се интервенисати у начин живота: попут исхране, вежбања и спавања.
„Постоје лекови који изгледа могу успорити убрзано старење”, додала је ова научница, а два се тестирају на особама што су преживеле рак. Такве често показују брже биолошко старење, можда због последица лечења попут хемотерапије и зрачења. Реч је о сенолитицима, лековима за које се сматра да циљају и решавају се оштећених ћелија. Тренутно није јасно ко би могао имати користи од ових лекова, али процене убрзаног старења попут PhenoArea могле би једног дана помоћи лекарима да одреде људе којима су најпотребнији.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
