Naučnici upozoravaju na veliku pretnju: oživljavaju mikrobi koji postoje pre Homo sapiens-a. Nešto veliko i preteće moglo bi da se skriva u smrznutoj zemlji.
Dok planeta nastavlja da se zagreva, naučnici strahuju da će mnoštvo smrtonosnih bolesti biti oslobođeno iz permafrosta, nakon što su bile uspavane možda hiljadama godina. Rat u Ukrajini dodatno je osakatio ljudske pokušaje da se čovečanstvo na to pripremi, a ekspanzija rudarstva u polarnim oblastima mogla bi da nas gurne bliže otvaranju Pandorine kutije.A najviše zabrinjava to što naučnici veruju da nas naše aktivnosti teraju prema nepoznatoj i drevnoj pretnji nazvanoj „faktor iks”.
Pojam permafrost označava zemlju koja je zamrznuta dve ili više uzastopne godina. Dve godine je minimum, a neka područja u Sibiru zaleđena su više od 650.000. Svaki milimetar tog smrznutog tla vrvi od stotina hiljada uspavanih mikroba.No, njihov stvarni identitet je, uglavnom, misterija. „Mnogo toga ne znamo. To što je u permafrostu istraživao je vrlo mali broj naučnika”, rekla je za „Njuzvik” švedska profesorka zaraznih bolesti Birgita Evengard.
Grupa francuskih i ruskih istraživača ponovo je 2014. godine aktivirala moćan virus koji je 30.000 godina bio uspavan ispod sibirskog permafrosta.Za sada on – poznat kao pandoravirus – inficira samo amebe i ne predstavlja opasnost za ljude. „Ako virusi ameba mogu da prežive toliko dugo u permafrostu, to ukazuje da bi oni koji inficiraju životinje ili ljude mogli da ostanu zarazni u tom istom stanju. Znamo i da je DNK virusa detektovan u permafrostu”, navodi Žan Mišel Klaveri koji je vodio studiju.Druga su istraživanja pokazala su da čak i mikroskopske životinje mogu da „uskrsnu” iz permafrosta.
(Shutterstock/Grigorii Pisotsckii)
„Postoje razne metode uključujući fiksiranje njihove DNK i lipidnih membrana koje omogućuju organizmima da prežive u permafrostu. To se odnosi na brojne mikrobe koji se smatraju ekstremofilima, to jest organizmima koji mogu preživeti na ekstremnim temperaturama i pritiscima uključujući hladnoću i pritisak permafrosta”, objašnjava klimatolog Kimberli Miner iz NASA.Stoga je pitanje šta bi sve, zapravo, moglo da bude ispod. „Virusi koji uzrokuju iskorenjene bolesti kao što su male boginje i uvek prisutni antraks u područjima kontaminirana sporama. I ubrzano širenje bolesti za koje se već zna da postoje na Arktiku kao što je ozbiljna bakterijska infekcija tularemija ili encefalitis koji prenose krpelji”, kaže Klaveri.
Izbijanje antraksa u severnom Sibiru ubilo je 2016. godine dečaka (12) i hiljade životinja. Smatra se da je to bilo izazvano neuobičajeno toplim vremenom koje je ubrzalo otapanje permafrosta i izložilo lešine sobova podleglih zarazi. Uspavane spore antraksa u lešinama ponovo su probuđene i oslobođene da pronađu nove domaćine. „Antraks može ostati u dugom snu stotinama godina i zatim da se vrati u život”, navodi Evengard.Te poznate infekcije najverovatnije postoje u najvišim slojevima permafrosta, međutim ono što se skriva u dubinama više zabrinjava.
„Duboko u permafrostu moraju postojati mikrobi, posebno virusi, ali i bakterije koje su bili na Zemlji mnogo pre nego što je nastao Homo sapiens”, ističe Evengard.Naš imunološki sistem evoluirao je u kontaktu s trilionima mikroba koji su postojali na Zemlji tokom postojanja naše vrste, ali možda postoje drevni virusi u permafrostu na koje nemamo prirodni imunitet, a ni efikasne vakcine i tretmane. „Postoji tzv. faktor iks o kome zaista ne znamo mnogo”, podseća Evengard.Drevni patogeni su, možda, uzrokovali smrt naših davnih predaka. „Ti virusi su verovatno zarazili neandertalce ili mamute uzrokujući njihovo izumiranje”, dodaje Klaveri.
Arktik se proteklih 50 godina zagrevao do četiri puta brže od ostatka planete. Otapanje permafrosta, međutim, nije jedina zdravstvena briga, jer će insekti poput komaraca i krpelja nastaviti da migriraju severnije gde će potencijalno dolaziti u kontakt s drevnim virusima. „Kombinacija drevnog nepoznatog virusa, koga bi pokupio stalni vektor, bila bi najgori scenario”, upozorava Klaveri.Te poznate infekcije, najverovatnije, postoje u najvišim slojevima permafrosta, ali ono što se skriva u dubinama kudikamo više zabrinjava.
Biološke pretnje nisu jedine pretnje koje bi otapanje permafrosta moglo da oslobodi. „Naše istraživanje pokazalo je da bi mogao da postoji niz opasnosti iz ljudskih izvora koji bi mogli proizaći iz odmrzavanja permafrosta. To, nažalost, uključuje živu, nuklearni otpad i bombe, DDT i druge pesticide i teške metale od rudarenja”, navodi Miner.Treba pri tome uzeti u obzir i 1.700 milijardi tona ugljenika zarobljenog u smrznutom tlu koji će biti otpušten kao ugljen–dioksid u toku otapanja. Klimatske promene su, međutim, spor proces i trebalo bi mnogo vremena da se najdublji delovi permafrosta potpuno otope.
„Večni led pokriva trećinu Zemljine površine tako da je, zapravo, vrlo dobro povezan sa svim okeanima i kopnom, a i atmosferom. Zbog toga je eoma važno da razumemo što se događa na Arktiku i da radimo na usporavanju klimatskog zagrevanja”, opominje Miner.Zagrevanje Arktika, takođe, čini ta polarna područja pogodnijim za život.Oko 75 posto novonastalih infekcija su zoonoze, odnosno dolaze iz prirode i to posebno od životinja. To je posebno važno jer se vrste sele ka polovima zbog zagrevanja.
(B92)
