Naučnici: Ljudski rod bi mogao nestati zbog 14 evolucionih zamki, a pet se nazivaju globalnim!
Gledamo li kroz prizmu postojećeg tehnološkog i medicinskog napretka, mogli bismo osećati optimizam u pogledu prosperiteta čovječanstva u budućnosti. No, zagrebemo li nešto dublje vrlo brzo postaje nam jasno da uspeh i opstanak ljudi kao vrste na ovoj planeti ni na koji način nije zajamčen.Novo istraživanje koje su sproveli istraživači sa švedskog Univerziteta u Stokholmu iznedrilo je 14 različitih evolucionih zamki u koje bi svetska populacija potencijalno mogla upasti, što bi u konačnici rezultiralo propašću naše vrste.
Istraživači smatraju da je 12 od 14 navedenih pretnji za čovečanstvo već u prilično poodmakloj fazi. Samo tehnološka autonomija i gubitak lokalnog društvenog kapitala tek treba da se razviju u zabrinjavajuće probleme.
Prema timu koji stoji iza studije, deo problema je u tome što smo za sebe same pribavili sve što smo mogli, a upravo to što smo postigli – uspeh i maksimalna dominacija mogli bi rezultirati opasnim posledicama.Sada prolazimo kroz polikrizu, čvor različitih, no uistinu duboko povezanih kriza, u sklopu kojih višestruke pretnje – od klimatskih promena do pandemija prete privođenjem antropocena kraju.
„Ljudi su neverovatno kreativni kao vrsta”, kaže antropolog Peter Søgard Jørgensen sa Univerziteta u Stokholmu. „Sposobni su za inovacije i prilagođavanje brojnim okolnostima, a u stanju su i sarađivati u iznenađujuće velikim razmerama. No, pokazalo se da te sposobnosti imaju i nenamerne posledice.”
Od 14 potencijalnih evolucionih slepih ulica koje prete čovečanstvu pet stručnjaci nazivaju globalnim.To su simplifikacija, s obzirom na to da sistemi postaju previše specijalizoani za prilagođavanje, poput monokulturnog uzgoja, potom rast radi rasta, a to znači neprekidnu potragu za akvizicijom ili pokretanjem nove linije koja dramatično povećava prihode i recept je za potencijalnu katastrofu, zatim prekoračenje koje se događa kada ljudsko iskorišćavanje prirodnih resursa premašuje biokapacitet Zemlje (više nego što ona može pružiti), podele (međunarodni sukob) i zaraze (razne infektivne bolesti).
Drugih pet naučnici su etiketirali kao tehnološke zamke. To su vezanost za infrastrukturu (kao kod fosilnih goriva), hemijsko zagađenje, egzistencijalna tehnologija (poput nuklearnog oružja), tehnološka autonomija (uključujući veštačku inteligenciju) i dezinformacije ili lažne informacije. Preostale četiri su nazvali strukturnim zamkama. To su kratkoročnost, prekomerna potrošnja, nepovezanost biosfere i gubitak lokalnog društvenog kapitala u društvu koje postaje sve više digitalizovano ometanja i prekidi društvene interakcije potencijalno pridonose daljim podelama.
Istraživači smatraju da je 12 od 14 navedenih pretnji za čovečanstvo već u prilično poodmakloj fazi. Samo tehnološka autonomija i gubitak lokalnog društvenog kapitala tek treba da se razviju u zabrinjavajuće probleme.Ističu kako je još alarmantnija činjenica da se navedene bezizlazne situacije međusobno isprepliću i pojačavaju, čineći čvor duboko povezanih kriza, što znači da bismo mogli upasti u više od jedne zamke.
Kao vrsta smo možda i kratkovidni i destruktivni, no istovremeno smo kreativni, inovativni i spremni na saradnju, ističu švedski naučnici.
„Evoluciione zamke dobro su poznat koncept u životinjskom svetu”, objašnjava Søgard Jørgensen. „Baš kao što mnoge insekte privlači svetlost, a taj njihov evolucioni refleks u modernom ih svetu može ubiti, čovečanstvo je u opasnosti da na nove pojavnosti reaguje na loš i neprikladan način koji će mu štetiti.” Mada se sve čini prilično sumorno, istraživači ne odustaju i smatraju da je sada potrebno prionuti na transformaciju, ne samo prihvatiti da se moramo prilagoditi protoku vremena i događaja, već i uložiti napore da bismo stvari skrenuli u drugome smeru.
Kao vrsta smo možda i kratkovidni i destruktivni, no istovremeno smo kreativni, inovativni i spremni na saradnju, ističu švedski naučnici. To znači da postoji nada da naša sudbina još nije ispisana. „Svako od nas može napraviti vrlo jednostavnu stvar – više se angažovti na zaštiti prirode i društva dok istovremeno sagledavamo pozitivne i negativne globalne posledice vlastitih lokalnih akcija”, zaključuje Peter Sogard Jorgensen.Rezultati istraživanja objavljeni su u Philosophical Transactions, zborniku radova Kraljevskog londonskog društva, u seriji Biološke nauke.
(Ilustracija Pixabay)
(Indeks)
