Osim što oštećuje imuni sistem, bisfenol A (BPA) može smanjiti plodnost, izazvati alergijske reakcije, poremetiti hormone, čak izazvati kancer! Nađena je u urinu kod više od 2.700 odraslih u 11 evropskih zemalja
Evropljani su izloženi delovanju sintetičke hemikalije bisfenol A (BPA), čiji iznosi premašuju prihvatljivu zdravstvenu bezbednost, saopštila je Evropska agencija za životnu sredinu (EEA).Sintetička hemikalija BPA se može naći širom Evrope u plastici, metalnim posudama za hranu i cevima koje se koriste za protok vode za piće. Čak i nizak nivo može imati negativan uticaj na zdravlje ljudi, prema brojnim studijama, prenosi Euronews.
Ova hemikalija je naišla na odobrenje u industriji plastike iz razloga što ima veoma raznoliku primenu, veliku izdržljivost, slabo je zapaljiva, a može se koristiti kao električni izolator.Zabrinutosti u vezi sa BPA, međutim, nisu nove. Tako su stručnjaci još pre deset godina upozorili da hormonsko delovanje može biti problem, s obzirom na to da, kada dospe u telo, ima efekat sličan estrogenu, što može poremetiti ravnotežu ljudskih hormona, pisao je tada DW.
Osim što oštećuje imuni sistem, BPA može smanjiti plodnost, izazvati alergijske reakcije i poremetiti hormone.Udruženje industrije plastikePlastic Europe izgubilo je nekoliko slučajeva na Sudu pravde EU zbog BPA.U martu mu je odbijena žalba protiv Evropske agencije za hemikalije (ECHA), koja je ona odlučila da BPA predstavlja veliku pretnju za životnu sredinu, zbog svojstava koja ometaju endokrini sistem.
Nekada se ova hemikalija koristila u proizvodnji flašica za bebe, sve dok nije zabranjena u Evropi, SAD i drugim zemljama pre jedne decenije. Međutim, i dalje se koristi za pravljenje neke plastične ambalaže, što znači da joj je većina ljudi potencijalno izložena, dok konzumiraju hranu i piće.
Najnovije saopštenje EEA otkrilo je da je 92 odsto učesnika studije iz 11 evropskih zemalja imalo BPA u urinu. „Zahvaljujući revolucionarnom istraživačkom projektu EU za biomonitoring ljudi, u mogućnosti smo da vidimo da BPA predstavlja mnogo rasprostranjeniji rizik za naše zdravlje nego što se ranije mislilo”, rekla je Lina Ila-Mononen, izvršna direktorka EEA. „Moramo ozbiljno da shvatimo rezultate ovog istraživanja i da preduzmemo više akcija u EU da ograničimo izloženost hemikalijama koje predstavljaju rizik po zdravlje Evropljana.”
U aprilu je Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) smanjila svoju procenu za toleranciju dnevnog unosa BPA sa 4 mikrograma po kilogramu telesne težine na 0,2 nanograma. Nova preporuka za dnevni unos je, dakle, 20.000 puta manja od prethodne. Agencija je bila posebno zabrinuta zbog izloženosti uticaju BPA preko hrane, posebno one iz konzerve.Evropska agencija za lekove, koja je odgovorna za odobravanje lekova, osporila je nove preporučene nivoe, navodi Medical Express.
Kritikujući metodologiju EFSA, ona je ukazala da je ograničenje preterano, a kao argument su iznela da „uzročna veza nije dokazana u studiji na životinjama ili ljudima”.EEA je, ipak, zaključila da je stepen izlaganja ljudi hemikaliji BPA „znatno iznad prihvatljivih preporuka zdravstvene bezbednosti prema ažuriranim podacima istraživanja, što predstavlja potencijalni zdravstveni rizik za milione ljudi”.
Čemu sve šteti BPA?Osim što oštećuje imuni sistem, može smanjiti plodnost, izazvati alergijske reakcije i poremetiti hormone. EEA saopštenje je zasnovano na evropskom projektu biomonitoringa ljudi od januara 2017. do januara 2022. godine.Nekada se ova hemikalija koristila u proizvodnji flašica za bebe, sve dok nije zabranjena u Evropi, SAD i drugim zemljama pre jedne decenije. Međutim, i dalje se koristi za pravljenje neke plastične ambalaže, što znači da joj je većina ljudi potencijalno izložena, dok konzumiraju hranu i piće.
Istraživanja su pokazala da je hemikalija BPA povezana s nizom zdravstvenih poremećaja, uključujući hormone, a i s nekim vrstama kancera. Francuska je jedina zemlja koja je u potpunosti zabranila BPA, dok su EU i SAD ograničile upotrebu i navele su da planiraju da je dodatno smanje. Pomenuta hemikalija je nađena u urinu kod više od 2.700 odraslih u 11 evropskih zemalja, uključujući Hrvatsku, Češku, Dansku, Francusku, Finsku, Nemačku, Island, Luksemburg, Poljsku, Portugaliju i Švajcarsku.U Francuskoj, Luksemburgu i Portugaliji kod svih učesnika je prelazila bezbednosni prag. U Poljskoj je kod 99 odsto premašila te nivoe, a u Češkoj i na Islandu taj procenat je iznosio 98.
(Nacionalna geografija)
