Осим што оштећује имуни систем, бисфенол А (BPA) може смањити плодност, изазвати алергијске реакције, пореметити хормоне, чак изазвати канцер! Нађена је у урину код више од 2.700 одраслих у 11 европских земаља
Европљани су изложени деловању синтетичке хемикалије бисфенол А (BPA), чији износи премашују прихватљиву здравствену безбедност, саопштила је Европска агенција за животну средину (ЕЕА). Синтетичка хемикалија BPA се може наћи широм Европе у пластици, металним посудама за храну и цевима које се користе за проток воде за пиће. Чак и низак ниво може имати негативан утицај на здравље људи, према бројним студијама, преноси Euronews.
Ова хемикалија је наишла на одобрење у индустрији пластике из разлога што има веома разнолику примену, велику издржљивост, слабо је запаљива, а може се користити као електрични изолатор. Забринутости у вези са BPA, међутим, нису нове. Тако су стручњаци још пре десет година упозорили да хормонско деловање може бити проблем, с обзиром на то да, када доспе у тело, има ефекат сличан естрогену, што може пореметити равнотежу људских хормона, писао је тада DW.
Осим што оштећује имуни систем, BPA може смањити плодност, изазвати алергијске реакције и пореметити хормоне. Удружење индустрије пластике Plastic Europe изгубило је неколико случајева на Суду правде ЕУ због BPA. У марту му је одбијена жалба против Европске агенције за хемикалије (ECHA), која је она одлучила да BPA представља велику претњу за животну средину, због својстава која ометају ендокрини систем.
Некада се ова хемикалија користила у производњи флашица за бебе, све док није забрањена у Европи, САД и другим земљама пре једне деценије. Међутим, и даље се користи за прављење неке пластичне амбалаже, што значи да јој је већина људи потенцијално изложена, док конзумирају храну и пиће.
Најновије саопштење ЕЕА открило је да је 92 одсто учесника студије из 11 европских земаља имало BPA у урину. „Захваљујући револуционарном истраживачком пројекту ЕУ за биомониторинг људи, у могуц́ности смо да видимо да BPA представља много распрострањенији ризик за наше здравље него што се раније мислило”, рекла је Лина Ила-Мононен, извршна директорка ЕЕА. „Морамо озбиљно да схватимо резултате овог истраживања и да предузмемо више акција у ЕУ да ограничимо изложеност хемикалијама које представљају ризик по здравље Европљана.”
У априлу је Европска агенција за безбедност хране (EFSA) смањила своју процену за толеранцију дневног уноса BPA са 4 микрограма по килограму телесне тежине на 0,2 нанограма. Нова препорука за дневни унос је, дакле, 20.000 пута мања од претходне. Агенција је била посебно забринута због изложености утицају BPA преко хране, посебно оне из конзерве. Европска агенција за лекове, која је одговорна за одобравање лекова, оспорила је нове препоручене нивое, наводи Medical Express.
Kритикујући методологију EFSA, она је указала да је ограничење претерано, а као аргумент су изнела да „узрочна веза није доказана у студији на животињама или људима”. ЕЕА је, ипак, закључила да је степен излагања људи хемикалији BPA „знатно изнад прихватљивих препорука здравствене безбедности према ажурираним подацима истраживања, што представља потенцијални здравствени ризик за милионе људи”.
Чему све штети BPA? Осим што оштећује имуни систем, може смањити плодност, изазвати алергијске реакције и пореметити хормоне. ЕЕА саопштење је засновано на европском пројекту биомониторинга људи од јануара 2017. до јануара 2022. године. Некада се ова хемикалија користила у производњи флашица за бебе, све док није забрањена у Европи, САД и другим земљама пре једне деценије. Међутим, и даље се користи за прављење неке пластичне амбалаже, што значи да јој је већина људи потенцијално изложена, док конзумирају храну и пиће.
Истраживања су показала да је хемикалија BPA повезана с низом здравствених поремећаја, укључујући хормоне, а и с неким врстама канцера. Француска је једина земља која је у потпуности забранила BPA, док су ЕУ и САД ограничиле употребу и навеле су да планирају да је додатно смање. Поменута хемикалија је нађена у урину код више од 2.700 одраслих у 11 европских земаља, укључујући Хрватску, Чешку, Данску, Француску, Финску, Немачку, Исланд, Луксембург, Пољску, Португалију и Швајцарску. У Француској, Луксембургу и Португалији код свих учесника је прелазила безбедносни праг. У Пољској је код 99 одсто премашила те нивое, а у Чешкој и на Исланду тај проценат је износио 98.
(Национална географија)
