Вештачка интелигенција потврдила оно што се годинама претпостављало.
Година је 1981, а колекционар и љубитељ уметности Џорџ Лестер Винвард у својим рукама држи слику непознатог уметника. Погледом прелеће преко платна дугачког 93 центиметара и задовољно се смеши док посматра лица Богородице и Исуса. Сигуран је да је управо купио непознато дело Рафаела Сантија јер је сличност са Сикстинском Мадоном толико велика да би била случајност.
У наредним годинама Винвард ће покушавати да докаже своју претпоставку, међутим мишљење стручњака било је да је слика de Brécy Tondo, у ствари, викторијанска копија поменуте Сикстинске Мадоне. Због чега је непосредно пред своју смрт 1997. године, основао фондацију и оставио целу колекцију уметнина која се налазила у његовом власништву и дао задатак да разоткрију мистерију што га је толико мучила.
Истраживачи са Универзитета у Нотингему и Бредфорду су се удружили да би решили загонетку која траје 40 година. За потребе својих истраживања направили су искорак и употребили најсавременије технологије препознавања лица. „Док људско око посматра лица на слици видљива је огромна сличност, али рачунар може да види много дубље и да забележи више детаља него што то ми можемо – у хиљадама димензија, до нивоа пиксела”, објашњава Хасан Угаил, стручњак за визуелно рачунарство у Бредфорду који је осмислио систем вештачке интелигенције за препознавање лица коришц́ен у студији.
Угаил ради на овом програму од 2002. године, а упоређује једно лице с другим на основу карактеристика и препознавања образаца – израчунавајући колика је сличност међу њима. „Ове карактеристике могу бити физички атрибути попут облика, боје и текстуре лица, али такође укључују на хиљаде других карактеристика које се не могу описати визуелно или физички”, објашњава Угаил и додаје да програм пореди слике и бележи много више детаља него што би то могло људско око. Ако су два лица више од 75 посто слична, то значи да су она у идентична. У овом случају, вештачка интелигенција је открила да је сличност између две Богородице износила 97 одсто, док су бебе Исуса биле сличне око 86 одсто. Зато је закључио да је дело вероватно Рафаелова слика, а не каснија копија.
Поред тога, стручњак за молекуларну спектроскопију са Бредфорда по имену Хауел Едвардс раније је открио доказ да је дело садржало одређене хемикалије у бојама, које су биле карактеристичне за ренесансну уметност – укључујући масико, жути пигмент који није коришћен након 1700. године.
(Национална географија)
