„Било би штета да Kинези истисну све друге расе. За оне попут нас сама помисао на то је неизрециво туробна”, написао је у својем дневнику из 1922-1923.
Приватни дневници Алберта Ајнштајна са путовања по Азији и Блиском истоку од октобра 1922. до марта 1923. године открили су његову раније непознату расистичку страну, преносе израелски медији. Чувени физичар записао је своје мисли које показују ксенофобичан однос према многим народима које је срео на путовању, а посебно према Kинезима. Ајнштајн их је назвао „вредним, прљавим, глупим народом”, упоредвши их са роботима, објавио је британски „Гардијан”.
Истраживачи су рекли да су били шокирани тим открићем, посебно зато што је Ајнштајн касније био познат по својој хуманости и подршци борби за грађанска права у САД. Године 1956. је у једном говору означио расизам као „болест белих људи”, најавивши да не намерава да ћути о томе. Раних двадесетих година повео је своју тадашњу жену Елзу Ајнштајн на дуго путовање.
„Они су нека врста контраста јавном имиџу
велике хуманитарне иконе. Мислим да је
прилично шокантно читати их и поредити
са његовим јавним изјавама”, изјавио је
преводилац дневника са оригиналног немачког
на енглески Зеев Розенкранц.
Посетили су Хонкгког и Сингапур, два пута накратко били у Kини и шест недеља боравили у Јапану, где је Ајнштајн држао предавања. Такође су провели 12 дана у тадашњој Палестини под британским мандатом. Дневнике са путовања по Далеком истоку, Палестини и Шпанији 1922-1923. (The Travel Diaries of Albert Einstein: The Far East, Palestinem and Spain, 1922-1923) недавно је објавио „Принстон јуниверсити прес”.
Зеев Розенкранц (Википедија)
„Они су нека врста контраста јавном имиџу велике хуманитарне иконе. Мислим да је прилично шокантно читати их и поредити са његовим јавним изјавама”, изјавио је преводилац дневника са оригиналног немачког на енглески Зеев Розенкранц, додавши да нису били намењени издавању. Ајнштајн је чак за кинеску децу написао да „изгледају глупа и без духа”.
„Било би штета да Kинези истисну све друге расе. За оне попут нас сама помисао на то је неизрециво туробна”, оценио је Ајнштајн, преноси британски лист. Међутим, однос према другим азијским народима био је другачији. Ајнштајн је много више био импресиониран Јапанцима, означивши их као „неразметљиве, пристојне, све у свему јако допадљиве”.
Розенкранц је изјавио да, иако су погледи попут Ајнштајнових у то време били преовлађујући, ипак нису били универзални. Додуше, Ајнштајн је то написао много пре него што је видео до чега расизам може да доведе у нацистичкој Немачкој и пре него што је искусио расизам против Афроамериканца у САД, где се преселио 1933. године.
Тридесетак година након путовања у Азију његова супруга је записала у дневницима да је одбио понуду да постане председник Израела.
(Извор Б92)
