Свемирси телескоп Џејмс Веб поново је изненадио. Ухватио је призор који ће многима одузети дах – ефекат гравитационог сочива који представља савршен пример Ајнштајновог прстена. Овај феномен је од нас удаљен невероватних 12 милијарди светлосних година; што значи да уистину гледамо у далеку прошлост.
Једна од предности гравитационе леће јесте та што овај феномен омогућује научницима да боље проучавају удаљене галаксије, које би иначе нама биле невидљиве. Ближе масивне галаксије својом гравитацијом искривљују временско-просторни континуум и тако савијају путање светлости, слично као што то чине сочива. На тај начин делују као природни космички телескопи, објашњава НАСА. У овомеслучају је гравитација једне галаксије искривила светлост далеке позадинске галаксије (SPT-S Ј041839-4751.8.) и претворила је у кривуљу, односно повећала је њену слику и развукла је у готово савршен прстен. Дакле, овај приказ не постоји сам по себи. Ефекат настаје само када се испред телескопа построје даља и ближа галаксија која служи као лећа.
Алберт Ајнштајн је у општој теорији релативности претпоставио постојање оваквих гравитационих сочива. Објекти попут ових идеални су за проучавање галаксија које су често превише слабе и удаљене да би се могло виђети без овог ефекта, пише Science Alert. Иако се ради о ретком феномену, и телескоп Хабл је претходно снимио слике спектакуларних Ајнштајнових прстенова. Поменути прстен је обојио и објавио студент астрономије под надимком Spaceguy44.
(Индекс)
