Српска наука ће да одговара на „глобалне изазове развоја друштва”, а америчка ће да се бави тривијалним стварима, као што су „народно здравље, просперитет и благостање, народна одбрана”.
Проф. др Бранислав Симоновић
„Кој нема очи, трепке му не помагав”
(Врањска пословица)
У Србији сви знају све о свему. Посебно они који заузму било који положај. Они тек тада знају још више, баш све о свему, без остатка.
Што је виши положај који неко заузима, његова свест о свезнању је тим већа. Треба ли да се наводи и пример? У приступној беседи тада мандатарке, а сада председнице Владе, на 114 страна, наука се нигде не помиње (осим у именима два факултета, Факултета политичких наука и Факултета техничких наука). Наша мандатарка, а и министри које је предложила, знају све о свему, а ни њој, ни Влади наука уопште није потребна. У развијеним земљама политичари окупљају око себе умне и учене људе не би ли нешто од тога искористили за напредак своје земље, а и за личну промоцију. Туђе знање иде њима у корист, заслуге се њима приписују.
Зар Србија треба сваке године да списка 500
или више милиона динара пара пореских
обвезника да би српска наука одговарала
на „глобалне изазове развоја друштва”?
Србији је недостајао само још Фонд за науку. Али и то је решено. Како извештава „Политика” (од 17. новембра 2018. године) „Влада Србије усвојила је предлог Закона о фонду за науку Републике Србије, којим ће унапредити област научноистраживачке делатности и обезбедити њен континуирани развој ка друштву заснованом на знању…” И „да ће за 2019. годину из буџета РС бити обезбеђено 500 милиона динара…”
Кад се прочита ова вест, питање које се намеће јесте да ли су министри или сама председница Владе прочитали оно што је понуђено као нацрт Закона о фонду за науку РС? И чему је служила „јавна расправа” о овом нацрту, ако ништа од изреченог у јавној расправи није ни прочитано, а још мање усвојено. Да ли је и то потврда да људи из власти знају све о свему, без остатка, па се је јавна расправа своди на формално испуњавање обавеза.
А да је неко од министара читао поменути документ, могао је да види зашто се установљује Фонд за науку РС. „Фонд кроз своје деловање омогућава развој научних истраживања и примене њихових резултата ради бржег технолошког и економског развоја Републике Србије” (члан 2). Али то није све. „Циљ сваког програма Фонда је да одговори на друштвене изазове развоја Републике Србије, као и на глобалне изазове развоја друштва” (члан 16).
А кад српска наука, кроз Фонд за науку,
„одговори на глобалне изазове развоја
друштва”, можда ће некоме да падне на
памет да решава проблем воде за пиће у
Србији, у којој је у око 50% водовода, хемијски
или бактериолошки, неисправна вода за пиће.
Да је ико од министара то прочитао, можда би се упитао: Зар Србија треба сваке године да списка 500 или више милиона динара пара пореских обвезника да би српска наука одговарала на „глобалне изазове развоја друштва”? И опет долазимо до тога да у Влади сви знају све о свему, па им наука и није потребна. Зато ће српској науци да доделе 500 милиона динара, па нека одговара на „глобалне изазове друштва”.
А кад српска наука, кроз Фонд за науку, „одговори на глобалне изазове развоја друштва”, можда ће некоме да падне на памет да решава проблем воде за пиће у Србији, у којој је у око 50% водовода, хемијски или бактериолошки, неисправна вода за пиће. Или да се позабави лимом за „Фијатове” аутомобиле који Србија увози.
Док је Сократ говорио да зна да ништа не зна, у Србији сви знају да знају све о свему. Не мора свако да буде Сократ да би знао шта не зна. Ваљда се код људи од науке то подразумева. Зато би физичари, хемичари, биолози требало да питају правнике о правним стварима. Институт за упоредно право дао је благовремено своје примедбе на поменути нацрт Закона на пуних пет страна. Указао је на „правне празнине у погледу уређивања односа између нацрта Закона и системских закона…”, на „нормативну непрецизност текста нацрта”, на „недовољно јасно опредељену правну природу Фонда” и на „неправилно и недовољно јасно образложење нацрта”.
Ако неко не зна чему треба да служи Фонд за науку, онда треба да погледа како су други, који то знају, урадили. Видео би да је у САД Фонд за науку основан „да промовише напредак науке; да унапређује народно здравље, просперитет и благостање и да осигура народну одбрану”.
Велика економска, научна и технолошка светска сила оснива Фонд за науку да би „унапредио народно здравље, просперитет и благостање, те народну одбрану”. Из овога можете да видите колико је српска наука испред америчке! Српска наука ће да одговара на „глобалне изазове развоја друштва”, а америчка ће да се бави тривијалним стварима, као што су „народно здравље, просперитет и благостање, народна одбрана”.
Али, за разлику од САД овим законом, осим решавања глобалних изазова развоја, решиће се положај одређених интересних група, барем до истека мандата садашњем Министарству.
