Сцена Благовести на Андреашким дверима изведена је у техници плитког рељефа и потом је осликана. Двери су једини овакав пример који познаје српска историја средњовековног иконописа и скулптуре.
Фигуре су витке, врло издужених пропорција. Рељеф је наглашенији на фигури арханђела Гаврила. Драперије су једноставне, у облику дугих набора. Инкарнати су ружичасти са црвенкастим сенкама и белим акцентима у виду линија, који наглашавају њихову пластичност.
На основу стила и иконографије,
приписане су добром домаћем мајстору
из друге половине 14. века.
Сцена Благовести представља арханђела Гаврила како Богородици саопштава благу вест да ће зачети од Светог Духа и родити Сина Божјег. У горњем делу сцене је сегмент неба са представом голуба Светог Духа. Изнад фигура арханђела и Богородице су натписи из Јеванђеља по Луки, које описује догађај Благовести. У питању су стихови из дијалога арханђела и Богородице:
„Радуј се, благодатна, Господ је с тобом…”
„Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој”.
На основу стила и иконографије, Андреашке двери приписане су добром домаћем мајстору из друге половине 14. века. Његов сликарски поступак је сведен, док витке фигуре показују несавршености у пропорцијама.
Царске двери са представом Благовести, познате као Андреашке, нађене су међу бројним предметима који су из запустелих цркава и манастира у околини села Шишева пренети у Цркву Св. Николе Шишевског. Иако нема доказа за то, свој назив дугују претпоставци да потичу из Андреаша, Цркве Светог Андреје у клисури реке Треске код Скопља. У Народни музеј у Београду доспеле су 1950. као поклон свештеника и историчара Радослава Грујића.
(Александра Нитић, НМ)
