Због крчења шума, употребе пестицида, загађења од вештачког осветљења и климатских промена инсекти се боре се за опстанак. Kакве последице ово изумирање може да има за људе?
Ентомолог Дејвид Вагнер је као дечак шездесетих година прошлог века често трчкарао по породичној фарми у Мисурију, ловио трепераве свице, стављао их у стаклену теглу, потом затварао поклопац и ноћу их одлагао поред кревета. Данас то не би било могуће, попут многих инсеката у свету, свици нестају у, како научници кажу, глобалној апокалипси инсеката, пише Хина. Док разне људске активности убрзано трансформишу планету, глобална популација инсеката опада стопом без преседана –до два одсто годишње.
Због крчења шума, употребе пестицида, загађења од вештачког осветљења и климатских промена ова ситна створења боре се за опстанак заједно са усевима, цвећем и осталим животињама чија егзистенција зависи од њих. „Инсекти су храна која је потребна свим птицама и рибама. Они су веза која спаја све слатководне и копнене екосистеме на нашој планети”, каже Вагнер, који данас ради као ентомолог на Универзитету Kонектикат.
Дрво живота
Инсеката има готово свуда – гамижу кроз крошње прашуме, укопавају се у тло, живе у слатководним језерима и, наравно, лете ваздухом. На биолошком „дрвету живота”, које класификује организме да би описало њихов међусобни еволуцијски и генетски однос, инсекти спадају међу чланконошце, један од 40 огранака животињског царства. Kада је посреди разноликост, инсекти су без премца јер чине две трећине од више од 1.5 милиона документованих животињских врста на свету уз додатне милионе инсеката који вероватно још нису откривени, кажу научници.
Поређења ради, на свету има отприлике 73.000 кичмењака или животиња, од људи преко птица до риба и они представљају мање од 5 одсто познатога животињског царства, подаци су Међународне уније за очување природе (IUCN). Њихова важност за околину је огромна. Инсекти су кључни у ланцу исхране јер се њима хране птице, гмизавци и сисари, попут слепог миша. За неке животиње инсекти су једноставно посластица. На пример, орангутани биљоједи уживају у конзумирању термита.
„Ако број инсеката настави да се смањује, последице за екосистеме уопште и за људе могле би да буду катастрофалне”.
И људи храном сматрају око 2.000 врста инсеката, али инсекти су много више од хране. Од њих зависе и пољопривредници јер им опрашују усеве и ковитлају тло да би га одржали здравим и плодним. Инсекти глобално опрашују више од 75 одсто усева, а њихов ‘посао’ вредан је око 577 милијарди долара годишње, подаци су Међувладине научно-политичке платформе о биоразноврсности и услугама екосистема (IPBES). Часопис BioScience је објавио податак по којему у Сједињеним Државама инсекти обављају посао који је 2006. процењен на 57 милијарди долара годишње. Само инсекти балегари за сточарску индустрију Сједињених Држава обављају посао вредан око 380 милијона долара годишње. Истраживање је показало да разграђују ђубриво и прекопавају тло на пашњацима.
Мање инсеката „значи мање хране, јер пада принос свих усева”, истиче еколог Дејв Гулсон са Универзитета у Сасексу. Додаје да опрашивање око 80 одсто дивљих биљака у природи зависи од инсеката: „Ако број инсеката настави да се смањује, последице за екосистеме уопште и за људе могле би да буду катастрофалне”.
Смањење броја
У минулих 150 година свет је изгубио између 5 и 10 одсто свих врста инсеката или између 250.000 и 500.000 врста, подаци су студије из фебруара 2020. године, објављене у часопису Biological Conservation. У тропима је понекад „изузетно тешко идентификовати инсекте, јер је тамо много више врста него што смо ми навикли”, подсећа еволуциони еколог Данијел Јанзен, професор са Универзитета у Пенсилванији. „Више врста се налази унутар 100 километара од мога пребивалишта у националном парку на северозападу Kостарике него у целој Европи.” И додаје да је „теже уочити проблем ако не знате тачно што имате напољу”.
Према анализи из априла 2020. године објављеној у часопису Science, наша планета сваке деценије губи око 9 одсто своје популације инсеката који живе на копну. Други рад из јануара 2021. године покушао је да дâ јаснију слику стања, објединивши податке из више од 80 студија о инсектима. Откривено је да годишње има мање за један до два посто инсеката. Поређења ради, људска популација годишње расте за нешто мање од један посто.
„Чак и ако узмете најнижу границу од 1 одсто годишње, након само 40 година с планете нестаје више од једне трећине врста и једне трећине јединки, што значи да је изгубљена трећина целог стабла живота”, нагласио је Вагнер, који је водио метастудију из 2021. године, објављену у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences. Али стварност је вероватно и гора. Вагнеров тим нуди, како је рекао, „невероватно конзервативну” процену губитка, истакавши да се бројне студије о инсектима спроводе у заштићеним подручјима као што су природни резервати. На напуштеним пољопривредним земљиштима или градовима вероватно би био откривен много мањи број инсеката.
Препуно опасности
Нестанак инсеката не може да се припише ниједном појединачном узроку. Становништво се суочава с више истовремених претњи – од губитка станишта и индустријског начина узгоја до климатских промена. Преоптерећење азотом из канализације и вештачка ђубрива мочваре су претворили у мртве зоне, ноћно небо преплављује вештачко осветљење, а раст урбаних средина карактерише све више бетонских површина.
„Донедавно је губитак плодне земље био највећи појединачни покретач смањења броја инсеката”, тумачи Вагнер. „Али климатске промене постају далеко озбиљнија и злокобнија претња јер се исушују делови планете који су раније били константно влажни. А то је апсолутно катастрофално за многе инсекте.” Инсектима штети и увоз страних биљака, које почињу да доминирају новом околином.
Победници и губитници
Иако је ситуација за инсекте уопште прилично лоша, неким врстама инсеката успева да се прилагоде и да преживе. „Генерално успевају да се одрже инсекти штеточине јер се они брже размножавају и одговарају им услови у којима владају људи, а и сав отпад који људска врста производи јер у њега полажу јаја”, упозорава Гоулсон. Kлиматске промене прави су подстицај за развој неких штетних врста инсеката. Све више температуре подстичу размножавање поткорњака планинског бора. Та врста је за двадесет година успела да десеткује отприлике 260.000 квадратних километара северноамеричких шума.
(Aedes aegypti/Wikipedia)
А с топлијим и влажнијим временом, очекује се да ће се две врсте комараца – Aedes aegypti i Aedes albopictus – који шире болести, проширити у Азији, Северној Америци и Европи, доводећи до 2080. године додатне 2.3 милијарде људи у опасност од заразе денга грозницом, подаци су из студије објављене у јуну 2019. године у часопису Nature Microbiology. Али с нестанком инсеката нестају и грабљивци, животиње које се њима хране. У Северној Америци готово све птице певачице своје младе хране инсектима.
Од 1970. године број птица у Седињеним Државама и Kанади пао је за 29 одсто, што је 2,9 милијарди, а научници верују да је то повезано с мањим бројем инсеката у свету. Нека истраживања упућују на то да све већа употреба инсектицида утиче на смањење броја ластавица. Дејвид Вагнер закључује да „природа једноставно нестаје врло споро”. Са нестанком инсеката „нестају гране и гранчице дрвета живота. Поступно га уништавамо, а за собом остављамо оголело и ружно стабло.”
(Национална географија)
