Људи су први пут у историји познату дечју игру крстић-кружић заиграли с бактеријама. Но то нису били обични микроорганизми, него генетски модификована Е. coli која је научена да реагује као једноставна неуронска мрежа, односно облик вештачке интелигенције. Нови приступ могао би имати разне врсте примена, од изградње живих материјала способних за учење до стварања паметних микробиома, рекао је биолог Алфонсо Харамило са Ворвик универзитета.
Ова генетска модификација омогућује бактеријама да се понашају на исти начин као електроничка компонента која се користи за израду рачунарских чипова који опонашају синапсе у мозгу и задржавају неки облик меморије, пише New scientist. „У почетку су се бактерије играле насумично, но након осам игара постале су стручњакиње за крстић-кружић”, рекао је Харамило.
Научници су прво ставили крстић у средишњи квадрат. У друге квадрате су поставили разне хемикалије или антибиотике. Бактерије су на почетку играле насумично, но ако су одиграле криви корак, додат им је антибиотик. Због могућности процесуирања информација и неког облика меморије, односно неуронске мреже, успеле су учити на темељу прошлог искуства. „Стварање живих ћелија које могу саме научити алгоритме, као што је играње друштвених игара, а то је класични изазов за вештачку интелигенцију, омогућиће хемијско репрограмирање сложених екосистема и ткива да науче доносити сложене одлуке”, написали су научници у истраживању.
„Створили смо библиотеку опште намјене сојева Escherichia coli који кодирају елементарне адаптивне генетске системе, способне да устрајно прилагођавају свој релативни ниво експресије према претходном понашању. Наши сојеви могу научити играти друштвену игру као што је крстић-кружић”, додали су. Треба напоменути да се ова једноставна игра с бактеријама одвијала данима.
(Извор Индекс)
Ne igraju se bakterije. Čovek se igra i sa bakterijama i sa virusima. Ma šta on zamislio, i jedni i drugi će ostvarivati svoj osnovni zadatak u eko sistemu zemlje. Da budu njen informacioni ili, ako hoćete, „nervni “ sistem kojima prilagođava ćelije na promenjeno stanje eko sistema. A promenjene informacije menjaju funkcionalnost ćelija a to opet utiče na organizme sazdatih od ćelija. I sve to mnogo više i mnogo složenije. I na kraju, „ako nema vukova da smanje prekomeran broj ovaca“ dovešće u red na nižem nivou. Nama poznato kao bolest. A ako mi lažemo osnovni nervni sistem Zemlje, posledice mogu biti katastrofalne.