Хемикалија која се налази у оклопима ракова и јастога може се искористити за прављење веома ефикасних и биоразградивих батерија. „Сматрамо да је биоразградивост материјала и његов утицај на околину, као и ефикасност батерија, веома важно за коначни производ који има потенцијал да буде комерцијализован”, каже Лиангбинг, директор Центра за иновативне материјале Универзитета у Мериленду и предводник студије.
Стручњаци из Мериленда сматрају да би нова врста батерија могла да се производи од материје које има у оклопима ракова и која може да складишти енергију. Ракови, попут краба, шкампа и јастова, имају егзоскелете од хитина, врсте полисахарида који чини њихове оклопе тврдим и отпорним. Овај материјал је широкораспрострањен у природи и може се наћи у печуркама и инсектима, али је најчешће вишак у прехрамбеној индустрији.
Научници одавно траже могуће намене за хитин, а сада су је, између осталог, пронашли у електричном инжењерству. После хемијске обраде, хитин се може синтетизовати у гел и користити као електролит за батерије. Комбинујући електролите хитина са цинком, Хуов тим је направио биоразградиву батерију, са ефикасношћи 99,7 одсто ефикасности чак и након 1.000 пуњења – око 400 часова. То значи да може брзо да се пуни и празни без неког утицаја на њену делотврнотост. Нове батерије нису запаљиве и две трећине батерије сачињене су од хитина који се захваљујући микробима у земљи разграђује у року од пет месеци, остављајући иза себе цинк који може да се рециклира.
(РТС)
