МЕЂУ ИЗМЕЂУ

БЕОГРАД ИСПАО ИЗ ТОП 500

200 pregleda
Univerzitet u Beogradu

Универзитет у Београду од ноћас није више међу топ 500 на Шангајској листи. У најновијем разврставању завршио од 501. до 600. места, у друштву са Љубљанском универзом. Загребачко свеучилиште се налази од 601. до 700. места, а Новосадски универзитет од 901. до 1.000.

Шангајско разврставање високошколских установа, најцењеније у свету, први пут је званично обелодањено 2003. године, без иједног универзитета са југословенских простора, и одмах је привукло велику пажњу. Од тадашњег објављивања (сваке године 15. августа) до данашњег дана непрекидно је први био Харвард.

Београд је у одабрано друштво увршћен тек 2012. године, након Љубљане и Загреба; испрва се успињући, а потом постепено падајући на све ниже гране. Упућени су још лане најавили да ће га задесити судбина испадања, што се напокон обистинило. Ове године вредновањем је обухваћено више од 2.000 универзитета, од преко 22.500 колико их, како се процењује, има на свим континентима. Одскора се за 1.000 обзнањује годишњи поредак.

У разматрање се узима шест битних мерила: бивши високошколци добитници Нобелове нагрaде и Филдсове медаље (парњак првој у математици за млађе од 40 година), наставници и истраживачи носиоци истих признања, збир научних радова у два најцењенија часописа – Нејчеру и Сајенсу, број високоцитираних научника, број научних радова у научним часописима из Индекса научних цитата и Индекса научних цитата друштвених наука и академски допринос према наведеним показатељима у односу на број запослених.

(Извор Галаксија)

О аутору

administrator

2 коментара

  • Ako me sećanje ne vara, a svako je tome podložno, Galaksija je jedina u nas od decembra 2016. neprekdino pisala o uspinjanju i padanju Beograda na Šangajskog listi. Čak je glavni urednik Stanko Stojiljković nekoliko meseci ranije objavio knjigu na tu temu – Srbija do Šangaja, i nazad. Akademska zajednica je pala na ozbiljnom ispitu, a sada se pravda okrivljujući političare, iako su njeni predstacnici – ponajpre rektori i ministri, koji se godinama nisu ovim pozabavili. I političari snose deo krivice, svakako.

  • Универзитети су по форми и садржају безвредни. Промовише се аутошовинизам, дебилизам и атеизам милитантног типа. Углавном су то дебилане намењене за широке тупаве масе. Држава је то одавно увидела па тако сада имамо у скупштинским клупама докторе без државних факултетских диплома.

Оставите коментар