Упркос томе, он је и даље најбоље разврстани међу универзитеттима југоситочне Европе: три из Грчке и по један из Турске и Словеније су иза њега.
Универзитет у Београду пао је на управо обелодањеној Шангајској листи. Лане се налазио између 201. и 300. места, а сада је између 301. и 400. места.
Проф. др Зоран Николић са Физичког факултета, врсни познавалац наукометрије, израчунао је тачан положај положај на престижној лествици 500 светских универзитета.
Претпрошле године Београд је био 298, прошле 284. а ове је 302. Упркос паду који је мало ко очекивао, он је и даље најбоље разврстани међу универзитеттима југоситочне Европе: три из Грчке и по један из Турске и Словеније су иза њега.
Највише су у 2018. годиниодскочиле наука и
технологија хране (43.), рударско и минералне
сировине (79.), металургија(144.) и хемијско
инжењерство (150. место у свету).
Према речима проф. др Зорана Николића, Универзитет у Новом Саду заузео је 912. место (на пример, боље је пласиран у односу на Универзиет у Софији),а у три научне области рангиран је у првих 500: наука и технологија хране (128.), ветеринарске науке (286.) и хемијско инжењерство (412. место у свету).
Зоран Николић
„Универзитет у Београду био је лане разврстану 18 истраживачких области,а ове године у 27 области, што је углавном условљено проширењем листа по подручјима у којима се рангирају универзитети и променама начина бодовања у неким областима друштвених наука у односу на прошлу годину”, објашњава наш саговорник. „Он сеналази близу сопствених максимума позиционирања као универзитет,а у наредним годинама треба очекивати благо повећање броја области у којима је рангиран међу 500 најбољих јер је очекивано проширење Шангајске листе по у будућности.”
Највише су у 2018. годиниодскочиле наука и технологија хране (43.), рударско и минералне сировине (79.), металургија(144.) и хемијско инжењерство (150. место у свету).
Подсетимо да је највећи српски универзитет први пут увршћен на Шангајску листу 15. августа 2012. године.
