Teški fizički napori, poput ekstremnog vežbanja, povezani su sa oko 60 odsto povećanim rizikom od intracerebralnog krvarenja, retkog oblika moždanog udara koji prouzrokuje krvarenje u mozgu.
U studiji objavljenoj nedavno u European Heart Journal Evropskog kardiološkog društva, tim međunarodnih istraživača proučio je više od 13.000 pacijenata u 32 zemlje, koji su pretrpeli moždani udar, u sklopu studije nazvane Interstroke. Koristeći „pristup eliminisanja slučajeva”, tim je nastojao da utvrdi da li je okidač unutar jednog sata od pojave simptoma povezan sa akutnim moždanim udarom, u odnosu na isto razdoblje prethodnog dana, piše Fox News, prenosi Indeks.hr.
„Prevencija moždanog udara je prioritet za lekare, a usprkos napretku i dalje je teško predvideti kada će se moždani udar dogoditi. Mnoga istraživanja su se usredsredila na srednjoročne do dugoročne rizike, kao što su hipertenzija, pretilost ili pušenje. Naša studija imala je za cilj sagledati akutne rizike koji mogu da deluju kao okidači”, rekao je u izjavi glavni istraživač i profesor Endrju Smit sa Nacionalnog univerziteta u Galveju u Irskoj.
Istraživanje je analiziralo obrasce kod pacijenata koji su pretrpeli ishemijski moždani udar i ređe intracerebralno krvarenje. Jedan od jedanaest preživelih doživeo je epizodu ljutnje ili uzrujanosti unutar jednog sata pre toga, a globalna studija Interstroke otkrila je da je jedan od 20 pacijenata bio pod teškim fizičkim naporima. Prikupljeni podaci ukazuju na to da je bes ili emocionalna uznemirenost povezana sa oko 30 odsto povećanim rizikom od moždanog udara tokom jednog sata nakon epizode. Teški fizički napori, poput ekstremnog vežbanja, povezani su sa oko 60 odsto povećanim rizikom od intracerebralnog krvarenja, retkog oblika moždanog udara koji prouzrokuje krvarenje u mozgu.
(Izvor N1)
