Kинески научници с Института за физику Хефеи објавили су да су у фузионом реактору EASTпостигли температуре веће од 100 милиона степени Целзијусових, што је шест пута више од оне у Сунцу.
Тиме су остварили нови рекорд у фузијској технологији и приближили нас новом добу комерцијално исплативе енергије. Наиме, за разлику од фисијског реактора, фузијски не би загађивао околину радиоактивним материјалима, а био би јефтин и готово неисцрпан извор енергије, пишеScience Alert.
Међутим, процес фузије је веома сложен. Kако би се добила енергија из атома поступком фузије, потребне су изузетно високе температуре и притисци. Дубоко у унутрашњости Сунца, фузија се дешава тако што се атоми водоника сједињују једни с другима због снажног утицаја гравитације и температуре од 15 милиона степени Целзијусових.
„Ако желимо да постигнемо исти резултат на Земљи, морамо, а с обзиром на то да не можемо да произведемо гравитацију Сунца, да створимо температуре скоро седам пута веће него што су оне на Сунцу и притом одржавамо плазму стабилном. Она ни у једном тренутку не би смела да дође у додир са складиштем у којем се одиграва фузија. Kада бисмо то успели, настала би енергетска револуција, ново доба у физици. За разлику од фисијског реактора, фузијски реактор готово уопште не би загађивао околину. Отпад таквог реактора већином би био хелијум који није штетан за флору и фауну”, навели су научници.
Немци нису успели
Пре неколико година, научници немачког Института Макс Планк за физику плазме успешно су тестирали експериментални реактор Венделштајн 7-икс, најнапреднији модел фузијског реактора типа стеларатора. Ускоро су потврдили да су успели да одрже плазму стабилном унутар магнетских навоја, а почетком ове године успели су да загреју хелијум на импресивних 40 милиона степени Целзијусових.
Напредак немачких научника на подручју развоја процеса фузије је у последњих неколико година био муњевит и хвале вредан, али они ипак нису успели да се приближе температурама које су потребне за процес фузије. Kинески фузијски реактор користио је мање стабилну заштиту тј. за стабилност плазме употребио је магнетско поље које ствара сама плазма, али је тиме успео да постигне високе температуре које су потребне за процес фузије.
(Извор Б92)
