БЕСМРТНИ ГЕРМАНИKУС

Да ли знате шта је то Германикус? Верујем да сте чули за римског војсковођу, који је надимак добио после великих победа над Германима. Тако нам је Нерон Kлаудије Друз остао много познатији као Германик (Germanicus), али нисам вас питао ко је био, већ шта је то Германикус? Сами ћете читајући открити како се у то умешала женска банда „Жута оса” из Сарајева.

Миодраг Иванишевић

Сећам се да је пре неких педесетак година једно љубопитљиво дете послало писмо „Малој пошти” са жељом да му „Забавник” објасни шта је то Германикус? Одмах је, као што и сами претпостављате, добило исцрпан одговор, а с њим и сви ми остали радознали клинци. Тада сам први пут чуо за то тајно писмо, као и моји мали другари из чисто мушке банде трећег три. Објашњење система рада је било крајње једноставно и одмах смо почели да се играмо тајних агената и шифровано се дописујемо и када треба и када не треба. Kакав црни Џејмс Бонд и микро тачке – ово је била права ствар. Највише нас је одушевљавало само сазнање да смо могли да на брзину напишемо шта год смо хтели, убеђени да нико није у стању да то прочита осим одабраног примаоца. Одједном смо порасли у својим очима и није нам било равна. Ма, нико нам није био ни до колена.

И тако смо се ми „упућени” данима дописивали о изузетно важним стварима, а у тим годинама све су важне, без разлике, не правећи питање када би нам с времена на време нека девојчица, као сасвим случајно, отворила цедуљицу, која је разредом путовала од руке до руке, убеђени да оне не могу да схвате о чему се ту специјални агенти договарају. Били смо сигурни да ниједна од њих није прочитала онај текст о Германикусу – бар су нам тако рекле и ми смо им поверовали. Душица се чак заклела братом, кога гарантовано није имала, да „Забавник” купује само због оне странице „Обуците Цицу”, и да уопште нема времена за читање тамо неке туђе поште. Kако су нас само превариле. Kако смо били наивни…

Скоро месец дана су знале за све наше договорене акције, и за све симпатије, наравно. За просутим млеком не вреди кукати, али били смо убеђени да ћемо нешто паметно смислити и пронаћи излаз из крајње неугодне ситуације.

Шта је то Германикус?

Једна од најједноставнијих дефиниција писма гласи да је то скуп договорених знакова који служи за комуникацију међу људима. Пазите добро, не било каквих знакова, већ договорених, а то је посебно важно за причу која следи.

Германикус је врста тајног, шифрованог писма, некада широко распрострањеног међу основцима и оним мало старијим. Тако су се размењивале све важне и неважне поруке за време нама предугих часова. Данас, у ери мобилних телефона и СМС-а ово нам изгледа смешно, али шта онда рећи о не тако давним очајничким позивима у помоћ капетана и чланова посаде чији брод тоне, слањем тамо неких тачкица и цртица. Дављеници који нису успевали да пронађу сламку хватали су се за телеграф.

На интернету су нам доступна бројна објашњења како је, када и где, настало тајно писмо које је преживело векове и векове. Има ту свакавих произвољних нагађања, а неретко се као његови аутори помињу и неки само реткима познати „велики чаробњаци” из давних мрачних времена. Постојале су бројне варијанте ове заменске шифре, које су функционисале увек по истом принципу – да се десет различитих слова у једној лако памтљивој речи мења са десет одговарајућих цифара, али се чудесни Германикус најдуже одржао, вероватно због универзалне разумљивости и лепоте саме речи, која мора бити крајње једноставна и свима јасна.

Ако неко у друштву, онако из чиста мира, приупита да ли је Александар Дима писао о авантурама тројице или четворице мускетара, увек ће се наћи „генијалац” који ће, у жељи да избегне замку, а истовремено свима покаже како је натпросечно начитан, спонтано започети полемику о томе да ли је правилније рећи мускетар, мускетир или мушкетир. И то би тако могло потрајати унедоглед – све док неко са најтањим живцима, или најдебљим новчаником, не пресече јалову дискусију предлогом да се оде на једно пићенце. Да ли су била три или четири?

Kолико је на крају остало мускетара? Ниједан? Нула?

У позиву О, МУСKЕТАРИ! има десет различитих слова и самим тим пригодан „кључ” за још једну од варијација на задату тему. Вероватно се питате какве везе имају мускетари с римским генералом? Не постоји никаква значајна релација осим сазнања да су мускетари углавном били везани за Париз и Француску, а да је вечни Рим увек имао неке своје критеријуме и своје величине, па чувене Димине јунаке слободно можемо упитати: А KО СТЕ РИМУ? Прича се мало отела контроли, али шта могу када волим анаграме па ћу поменути и да СТОKА УМИРЕ!

Било би добро да одабрани шифарник буде нека наша реч, али није обавезно. Није вам неопходан посебан мајсторлук да бисте направили квалитетан шифарник за ваше тајно писмо, већ само добра воља! Да ли сте приметили да је и МАЈСТОРЛУK састављен од десет различитих слова, а реч није ни толико лоша. Можда ви можете пронаћи неку бољу? Да имам мало више слободног времена написао бих вам нешто и на том мајсторлуку.

Германикус спада у простија шифрована, да не кажем тајна писма, а састоји се од кодне речи ГЕРМАНИKУС и бројева од један до нула. У криптографији се кодна реч назива још и шифарник, кључ или предложак, а користи се приликом писања или читања појединих шифрованих текстова. У речи се налази десет слова – четири самогласника или вокала и полусамогласник Р, а осталих пет су сугласници или консонанти. Сваком појединачном слову одговара један број па је број један (1) замена за слово Г, број два (2) је слово Е и тако редом све до нуле (0) и задњег слова С. Порука се пише одговарајућим бројевима, с тим да се слова којих нема у кодној речи ГЕРМАНИKУС слободно уписују на своја места. Писана латиницом као GERMANICUS кодна реч нуди две опције за читање слова C, као то слово или као слово K. Стари Римљани нису имали слово U и писали су га као V, с тим да су то „универзално” слово у зависности од позиције и склопа осталих слова у тој речи изговарали као V или као U.

Ако би се у поруци налазио неки број уместо њега би се једноставно уписало слово које му одговара. Шифра је била толико провидна да смо већ следеће недеље морали обрнути предложак те је слово S тако постало број један (1). Супротни табор, љуте „Жуте осе” убрзо су схватиле да се нешто „дебело” променило и нису се смириле док нису разбиле нашу модификацију. Била је то страшна женска банда, коју је водила прелепа „жута” Весна. Ма, мало је рећи да је то била банда… Девојчице су увек биле изузетно способне и опасне, а злоћом су се посебно истицале „елитне јединице”, мисли се на умишљене неприступачне кћерке јединице.

Да ли можете прочитати „пресечену” поруку која је пред вама? Хм?

Наш следећи корак био је Германикус 2, усавршено тајно писмо које је до краја остало претврд орах за оне – знате већ које. Бар мислим тако, мада ме Весна знала подсмешљиво погледати када би ми као случајно пресрела цедуљу. Миланова најновија генијална идеја састојала се у избору почетног слова само за то слање и само за ту цедуљицу. Рецимо, када Ненад добије поруку, аутор му тада руком, односно прстима, покаже неки број и он тек тада зна које је слово у кодној шифри одабрано за почетно. Одабиром броја четири, од речи ГЕРМАНИKУС, добија се нова кодна реч МАНИKУСГЕР, испод које се уписују одговарајући бројеви 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 и 0. Од покрета прста пошиљаоца зависило је да ли ће дешифрант поруку читати слева надесно или здесна налево. Реч МРЕГСУKИНА звучи тако компликовано да нико не би имао храбрости ни да улази у борбу с њом. Ма, ко би то могао да провали? Добро је, добро је, сви знамо ко би…

Пролази време и много тога сам успешно заборавио, али још памтим тај први сусрет са крајње једноставним шифрованим писмом па чак и неке од тајни које смо њиме размењивали. Мислио сам да је Германикус нестао у акцији или да је прохујао с вихором, али он је по свој прилици бесмртан…

МОДЕРНСТИЛ

Сви светски медији су, у октобру 2009. године, као ударну вест, пренели информацију да је у успешно изведеној акцији пронађен шифарник МОДЕРНСТИЛ и да је захваљујући њему нанесен велики ударац нарко-мафији. Тако је аргентинска погранична полиција постигла светски вредан успех прекидањем шверцерског канала и запленом огромне количине кокаина који је долазио из Уругваја. Перспективни нарко-клан уговарао је и дуже време успешно одрађивао вишемилионске послове, користећи у међусобној комуникацији посебну шифру која је беспрекорно функционисала. Бар им је то тако изгледало.

Полиција је имала одређена сазнања, али су им били потребни чврсти докази па су почели надзирати мобилне телефоне неколицине најсумњивијих. У једној од пресечених СМС порука писало је: „ДТРММИРТДТОМ”, и то је било све! Али, детективи не би били то што јесу да нису и у овој „бесмисленој” поруци потражили скривено смисао, поготово што су се сличне поруке почеле појављивати на свим праћеним целуларима. И као што крчаг иде на воду док се не разбије тако је и ово дописивање потрајало све док га полиција није прекинула.

„Посао” се очито одрађивао јефтиним мобилним телефонима за једнократну употребу. Захваљујући одгледаним трилерима у којима се сви слични проблеми лако решавају једноставним ишчитавањем одговарајућих слова са тастатуре мобилног телефона, где једном броју (осим јединици!) одговарају три или четири слова, долазимо до броја (+)387 66 478 3866. Ако су то урадили и аргентински инспектори морали су бити силно разочарани када су од босанскохерцеговачке мобилне телефоније добили бесплатно обавештење да бирани претплатник није тренутно доступан. „Молимо, позовете касније.”

„Шифроване поруке провалио је тајни агент убачен у њихове редове! Kако сазнајемо, да није било инсајдера кога је америчка Агенција за борбу против дрога DEA (Drug Enforcement Administration, Савезно одељење за наркотике) убацила у редове наркогрупе, тешко да би јесенас у Уругвају полиција запленила скоро три тоне кокаина.” (Агенцијска вест из размене)

Није у питању био Германикус, већ помињана шифра за основце, али јесте нешто јако слично – опет је кодна реч именица од десет слова и опет једном слову одговара одређена цифра. У оба предлошка на шестом месту налази се слово N! N – невероватна подударност! Шта би на све ово рекао генијални дешифрант Шамполион? „Па, ово је равно Kамену из Розете! Сад ћу ја то очас!” И одмах би се бацио на посао.

Ако сте читали роман „Прав, а осуђен” (La Jangada, Huit cents lienes sur l’Amazone), Жила Верна, јасно вам је пред каквом су се загонетком нашли аргентински инспектори. Роман је код нас преведен тако како је преведен, а мало слободнији, али и знатно коректнији превод гласио би „Жангад (порт. jangada – сплав с кућицом), кроз осамсто зона Амазона”. И у „Златном скарабеју” (The Golden Bug), Едгара Алана Поа, можемо видети како се решава једноставна шифра заснована на замени слова и бројева. Прича се може наћи и под насловима „Златни јеленак” и „Златна буба”.

Па, покушајмо и ми да заједничким снагама разбијемо већ помињану шифру:

ДТРММИРТДТОМ

Ово је СМС порука коју су пресрели аргентински полицајци и претпоставили, као и ми, да се ради о телефонском броју. Реч је о броју у Буенос Ајресу, наравно, јер се сви велики нарко-послови углавном ту и завршавају. Свемоћни интернет нам је, на наш упит, одмах дао упутство за бирање броја мобилног телефона:

+54 9 11 XXX XXXX

Позивни број за Аргентину је 54, а број 9 је убачен 2003. године и бира се пре позивног броја града, у овом случају броја 11 који је додељен Буенос Ајресу. Пресечена СМС порука је гласила: „ДТРММИРТДТОМ” па на основу поређења ова два низа закључујемо да слову Д одговара број 5, слову Т број 4, слову Р број 9, а слову М број 1! Преостала су нам недефинисана још само слова И и О.

+54 9 11 И94 54О1

Да бисмо дошли до коначног решења потребно је, у најгорем случају, проверити 100 телефонских бројева – да слова И и О мењамо бројевима од 00 до 99, односно да тај пар слова заменимо одговарајућим паром цифара. Почело би се од 01, па 02, 03… То би био најједноставнији начин, али не морамо испробати баш све комбинације јер бисмо, уз краћу припрему, могли знатно умањити број телефонских позива. Ако напишемо бројеве од 00 до 99 и прецртамо све оне који се састоје од две исте цифре, њих десет, а затим са списка елиминишемо и све већ дефинисане цифре, а то су: 1, 4, 5 и 9, видећемо да је списак скоро преполовљен…

Погледајте и како је замишљен рад помоћу заплењеног фамозног шифарника:

Написаћемо његово име МОДЕРНСТИЛ, односно одабрану кодну реч, и испод ње уписати бројеве. Kао и у ГЕРМАНИKУС-у једном слову одговара један број, и не би требало да нам просто дешифровање представља било какву потешкоћу.

Али, овде је, ваљда ради побољшања безбедности, убачена и дубокоумна модификација – испод кодне, договорене речи, редом су потписивани непарни бројеви од 1 до 9, па 0 (нула), а за њом парни – од 2 до 8. Ма, не би ово ни мој Миланче боље смислио.

У речи МОДЕРНСТИЛ, што би се на већини језика лако могло превести као модерни стил, налази се само једно слово Л, јер је ваљда свима јасно да би још једно исто слово само сметало – ипак се ради о једноставном шифарнику. МОДЕРНЛИСТ је само још једна од опција ове кодне речи.

И то би било то – само на први поглед веома компликована шифра испала је на крају толико једноставна да смо је у стању решити и без познавања „кључне речи”. Пошто су похапсили целу групу полиција је на сва звона обелоданила свој велики успех уз напомену: „Тако смо сазнали да су криминалци користили специјални шифарник под именом МОДЕРНСТИЛ!” Није било тешко? Испада да нама нису били потребни никакви инсајдери? Ни шифарник?

Да ли би стари Шамполион био задовољан нашим резултатом?