Шпански научници су пронашли гене који бесмртну медузу чине – бесмртном.
Kонцепт вечног живота одувек је привлачио људе, а чини се да га је – у дословном, не у духовном смислу – успела остварити једна врста медузе. Научници су недавно истражили геном те сићушне морске животиње да би открили њену тајну. Пронашли су гене који бесмртну медузу чине – бесмртном. Истраживачи одавно спекулишу о могућности успоравања старења, а неки од њих сматрају да теоретски не постоји препрека бесконачном продужењу људског живота. Заустављање старења омогућило би људима биолошку бесмртност, иако не и потпуни имунитет на смрт од болести или физичких повреда.
Медуза свој живот започиње као сићушна, слободно плутајућа ларва позната као жарњак. Из те ларве настаје колонија полипа причвршћена за морско дно, а затим из полипа пупе медузе које слободно пливају у мору. Сви полипи и медузе који настају из једног жарњака генетски су идентични клонови. Ако је медуза изложена спољнем стресу или физичком нападу, или нема довољно хране, или је болесна и стара, може да се врати у претходни стадијум, стварајући нову генетски идентичну колонију полипа. И тај процес се бесконачно.
Научници су деценијама покушавали да проникну у тајне бесмртне медузе, а чини се да је шпански тим дошао корак ближе решавању мистерије. У истраживању објављеном у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), истраживачи са Универзитета у Овиједу утврдили су да бесмртна медуза има двоструко више копија гена повезаних с поправком ДНK од свог сродног – али смртног – рођака, гримизне медузе познате као Turritopsis rubra. „Иако старење утиче на већину живих организама, медуза Turritopsis dohrnii једина је врста која може да се више пута помлади након полне репродукције, постајући биолошки бесмртна”, написали су аутори истраживања.
Они су идентификовали варијанте гена медузе повезане с репликацијом, поправком ДНK, одржавањем теломера, процесима оксидације, матичним ћелијама и међућелијском комуникацијом. Утврдили су да су за бесмртност медузе кључан поправка и одржавање теломера, делова ДНK који штите крајеве хромозома за време репродукције и током живота се скраћују. То, међутим, није случај с теломерима бесмртне медузе – њени теломери и након небројених циклуса размножавања остају нетакнути.
Засад нису сасвим јасне појединости процеса захваљујући којем Turritopsis dohrnii успева да одржи своје теломере вечно младима, али откриће шпанских истраживача о двоструко већем броју копија гена за поправку ДНK приближава нас одговору на то питање. Научници се надају да би боље разумевање механизма одржавања теломера могло на крају да доведе до развоја лекова за тренутно неизлечиве болести повезане са старењем, попут Паркинсонове и Алцхајмерове. Можда у догледно време откриће тајне бесмртне медузе неће омогућити вечни живот, али би нам барем могло осигурати достојанствену старост.
(Илустрација Katrin Kaemper/shutterstock)
(Б92)
