Први пут се догодило да женкама нису потребни мужјаци да би имале потомство!
Први пут је самооплодња забележена код калифорнијскимх кондора. „Постоји нешто заиста збуњујуће у вези са подацима о кондорима”. То нису биле речи које је Оливер Рајдер желео да чује на путу до свог аутомобила након дугог радног дана током ког је покушавао да спасе калифорнијске кондоре, једну од најугроженијих животиња на планети. Kада му је колегиница Леона Чемник објаснила шта је видела, страх му се брзо променио у фасцинацију.
Научници деценијама покушавају да врате с ивице калифорнијске кондоре. Популација ових птица је 1982. године пала на само 22 јединке. До 2019. године, процесом узгоја у заточеништву па пуштањем на слободу полако се повећала укупна популацију на преко 500. Управљање узгојем у заточеништву изузетно је детаљан посао, посебно када је у питању одабир мужјака који могу да створе здраво потомство. Током једне од таквих анализа, док су се детаљно бавили генетским подацима, научници су открили да два мужјака – позната по бројевима из матичне књиге као SB260 и SB517 – нису имала генетски допринос од стране мужјака, односно оца. Другим речима, птице су дошле на свет факултативном партеногенезом – пише у рецензираном раду објављеном 28. октобра у Journal of Heredity.
Таква асексуална репродукција код врста које се нормално сексуално размножавају дешава се када се одређене ћелије произведене јајним ћелијама женке понашају као сперма и стапају се с јајном ћелијом. Иако је ретка код кичмењака, партеногенеза се јавља код ајкула, ража и гуштера. Научници су такође забележили самооплодњу код неких врста птица у заточеништву, као што су ћурке, кокошке и кинеске обојене препелице, обично само онда када су женке смештене одвојено од мужјаку. Ово је први пут да је самооплодња забележена код калифорнијскимх кондора.
Оно што је посебно занимљиво у вези са кондорима, каже Рајдер, јесте да су SB260 и SB517 имали различите мајке, а свака од њих је била смештена са мужјацима. Штавише, обе мајке су се успешно размножавале с тим мужјацима пре и после. „Зашто се то догодило? Једноставно не знамо”, каже Рајдер, директор одсека за очувања генетике у Савезу дивљих животиња зоолошког врта Сан Дијега. „Оно што знамо јесте да се то догодило више пута, и то различитим женкама. Хоће ли се то поновити? Верујем да је тако.”
(Извор Национална географија)
