Prvi put se dogodilo da ženkama nisu potrebni mužjaci da bi imale potomstvo!
Prvi put je samooplodnja zabeležena kod kalifornijskimh kondora. „Postoji nešto zaista zbunjujuće u vezi sa podacima o kondorima”. To nisu bile reči koje je Oliver Rajder želeo da čuje na putu do svog automobila nakon dugog radnog dana tokom kog je pokušavao da spase kalifornijske kondore, jednu od najugroženijih životinja na planeti. Kada mu je koleginica Leona Čemnik objasnila šta je videla, strah mu se brzo promenio u fascinaciju.
Naučnici decenijama pokušavaju da vrate s ivice kalifornijske kondore.Populacija ovih ptica je 1982. godine pala na samo 22 jedinke. Do 2019. godine, procesom uzgoja u zatočeništvu pa puštanjem na slobodu polako se povećala ukupna populaciju na preko 500.Upravljanje uzgojem u zatočeništvu izuzetno je detaljan posao, posebno kada je u pitanju odabir mužjaka koji mogu da stvore zdravo potomstvo.Tokom jedne od takvih analiza, dok su se detaljno bavili genetskim podacima, naučnici su otkrili da dva mužjaka – poznata po brojevima iz matične knjige kao SB260 i SB517– nisu imala genetski doprinos od strane mužjaka, odnosno oca.Drugim rečima, ptice su došle na svet fakultativnom partenogenezom – piše u recenziranom radu objavljenom 28. oktobra u Journal of Heredity.
Takva aseksualna reprodukcija kod vrsta koje se normalno seksualno razmnožavaju dešava se kada se određene ćelije proizvedene jajnim ćelijama ženke ponašaju kao sperma i stapaju se s jajnom ćelijom.Iako je retka kod kičmenjaka, partenogeneza se javlja kod ajkula, raža i guštera. Naučnici su takođe zabeležili samooplodnju kod nekih vrsta ptica u zatočeništvu, kao što su ćurke, kokoške i kineske obojene prepelice, obično samo onda kada su ženke smeštene odvojeno od mužjaku. Ovo je prvi put da je samooplodnja zabeležena kod kalifornijskimh kondora.
Ono što je posebno zanimljivo u vezi sa kondorima, kaže Rajder, jeste da su SB260 i SB517imali različite majke, a svaka od njih je bila smeštena sa mužjacima. Štaviše, obe majke su se uspešno razmnožavale s tim mužjacima pre i posle. „Zašto se to dogodilo? Jednostavno ne znamo”, kaže Rajder, direktor odseka za očuvanja genetike u Savezu divljih životinja zoološkog vrta San Dijega. „Ono što znamo jeste da se to dogodilo više puta, i to različitim ženkama.Hoće li se to ponoviti? Verujem da je tako.”
(Izvor Nacionalna geografija)
