Технологија светлећих биљака заснована је на уграђеним наночестицама које се налазе непосредно испод површине листа.
Развојем нових нанотехнологија научници покушавају да направе биљке које светле у мраку и могу да се поново допуњују енергијом. Оваква светла, верују научници, једног дана би требало да замене неефикасне сијалице које троше велику количину електричне енергије и загађују околину. Технологија светлећих биљака заснована је на уграђеним наночестицама које се налазе непосредно испод површине листа. Импулс LED светлости у трајању од 10 секунди довољан је да оваква биљка јако засветли, а наночестице се затим могу напунити више пута, преноси портал Science alert резултате истраживања научника са Масачусетског института за технологију (MIT).
Ово истраживање је део младе, али научне гране која се све брже развија – нанобионике биљака – и подразумева коришћење наночестица за додавање додатних функција и способности биљкама. Ово је већ друга генерација технологије која је тек у повоју. „Желели смо да створимо биљку која емитује светлост са честицама које ће апсорбовати светлост, складиштити део и постепено га емитовати”, објашњава хемичар Мајкл Страно са МИТ-ија. „Ово је велики корак ка стварању светла на биљној основи.” У језгру ових светлећих биљака налазе се кондензатори у које се складишти светлост у облику фотона, а затим се касније ослобађа. Коришћено је једињење стронцијум алуминат које може да апсорбује видљиву и ултраљубичасту светлост, а затим да исијава.
Стронцијум алуминат се може разложити на наночестице, које су потом премазане силицијум-диоксидом како би биле заштићене од пропадања. Затим су ове наночестице уграђене у мезофил – средишњи део листа чије сунђерасто растресито ткиво омогућава циркулацију гасова. Истраживачком тиму је успело да ову технологију примене на пет различитих биљних врста различите величине листова – босиљак, поточарку, дуван, белу раду и биљку познату као слоново уво.
„Биљке морају да буду изложене интензивном светлу на неколико секунди и то је довољно да се наночестице напуне. Успели смо да помоћу сочива усмеримо светлост и на удаљености од једног метра”, објашњава нанонаучник МИТ-ија, Павло Гордичук. Даљом анализом је утврђено да су биљке наставиле нормално да обављају фотосинтезу и да испуштају влагу кроз листове.
Оно због чега се сматра да ова технологија доста обећава јесте и то што је то значајан напредак у односу на наночестице прве генерације у којима су коришћени ензими из свитаца који су давали веома пригушену светлост. Истраживачи додају и да би се различите наночестице могле комбиновати на истој биљци. Ипак, још смо прилично далеко од могућности да ова технологија заживи у свакодневном животу, јер је животни век појединачних листова око две недеље. Међутим, научници верују да су на добром путу да ове иновације једног дана буквално промене начин на који ћемо осветљавати простор.
„Стварање амбијенталног светла са обновљивом хемијском енергијом живих биљака је храбра идеја. То би представљало фундаментални помак у начину на који размишљамо о биљкама и електричној енергији коју користимо за осветљење”, сматра истраживач Шејла Кенеди. Резултати овог истраживања су објављени у научном часопису Science Advances.
(Извор РТС)
