Биогориво од пољопривредних култура 1,8 пута лошије утиче на климу од дизела који се прави од фосилног горива.
Холандски научници сматрају да биогориво представља „лажно решење за климатске проблемеˮ и да треба одустати од његове употребе на европском нивоу. Они су потписали документ у коме траже од холандске владе да подржи ту иницијативу. Позивају се на истраживање које је показало да биодизел произведен од пољопривредних култура 1,8 пута лошије утиче на климу од дизела који се прави од фосилног горива.
„Укратко, мешање уља од усева за добијање
горива заснива се на претпоставци да ће то
допринети много одрживијем коришћењу
горива, али је то заправо проузроковало
еколошку и социјалну деградацију”.
У жељи да смањи емисију гасова са ефектима стаклене баште у сектору транспорта, Европска унија је 2009. године охрабрила мешање фосилног горива и биогорива директивом о обновљивој енергији.
Штетне последице (Википедија)
Међутим, истраживања показују да производња биогорива (посебно биодизела) у многим случајевима више штети клими од фосилног горива. Сада је лимит за биогориво у транспортном сектору 7%. Према предлогу за измену директиве за период 2021‒2030, ЕУ треба да смањи лимит на 3,8%. Тај предлог тренутно „крчи путˮ кроз Европски парламент пре преговора између Европске комисије, Парламента и Савета.
Група од 177 холандских научника сматра да та позиција није довољно јака. У писму које су упутили својој влади захтевају да се Амстердам „обавеже да се гориво из пољопривредних култура неће наћи у европској Агенди одрживог развоја 2030ˮ.
„Укратко, мешање уља од усева за добијање горива заснива се на претпоставци да ће то допринети много одрживијем коришћењу горива, али је то заправо проузроковало еколошку и социјалну деградацију”, написали су научници.
Они су истакли и да та политика служи као „вео који покрива ризике повезане са фосилним горивом и нуди лажно решење за наше енергетске потребеˮ. Биодизел чини 80% биогорива које се употреби у Европској унији, а трећина је од палминог уља. Преосталих 20% представља биоетанол, који се углавном прави од „домаћихˮ култура, попут шећерне репе и пшенице.
Научници не критикују политику биогорива само због тога што лоше утиче на климатске промене већ наводе и да се тим путем уништава станиште и губи биодиверзитет, смањује отпорност подручја на климатске промене, поткопава безбедност у храни, повећавају цене.
Потписници писма позвали су холандску владу да призна штету коју прави политика у сектору биогорива ЕУ и да се писмено обавеже да ће се од ње одустати у ЕУ Агенди одрживог развоја 2030.
Владе ЕУ разматраће будућност биогорива на састанку Савета министара ЕУ за енергетику 18. децембра.
(Извор РТС)
