Бактерије и гљивице могу да удруже снаге да наштете, показало је случајно откриће.
Kада је испитивао микробе који изазивају агресивни каријес код деце, др Зи Рен, стоматолошки истраживач са Универзитета у Пенсилванији, приметио је два различита организма која представљају уједињени фронт под микроскопом, пише Science Alert. Даља истраживања у лабораторији показала су како ови бактеријско-гљивични кластери у људској пљувачки могу да раде заједно у усној дупљи изазивајући пропадање зуба.
Налази откривају неколико насталих функција кластера, због којих врста делује скоро као потпуно нови суперорганизам, укључујући нове способности кретања и ширења површиом зуба. Спојени патогени су ухваћени како раде ствари које иначе не би могли сами да постигну. Обично седентарне бактерије, Стрептоцоццус мутанс, више нису биле везане за пљувачку, а Цандида албицанс, бактерија је сада могла да се креће скачући уз непрестани раст како се шири.
„Ово откриц́е суперорганизма је заиста револуционарно и неочекивано”, каже микробиолог Kнут Дрешер са Универзитета у Базелу у Швајцарској и додаје да то нико не би могао да предвиди. Није да бактерије и гљивице никада раније нису пронађене да раде заједно. Вишеćелијски биофилмoви изазивају многе људске инфекције. Kао група, ова ћелијска мрежа се може лакше причврстити за зубе него саме ћелије. Откривени суперорганизам, такође, показује јачу толеранцију на антимикробне лекове и прање зуба. Али је најнеобичније то како се суперорганизам креће.
Kада се бактерије вежу за гљивице, оне у суштини могу да скоче и да се споје са другим биофилмима. Приликом тестирања суперорганизама на површинама сличним зубима, истраживачи су открили да се бактерије крећу брзином већом од 40 микрона на сат, слично брзини кретања молекула за зарастање рана у људском телу. У року од неколико сати након што су се два патогена везала, аутори су ухватили бактерије како скачу на супстрате удаљене 100 микрона, удаљености већој од 200 пута од њихове уобичајене дужине тела.
Према сазнању тима, нико други није пријавио ову врсту мобилности на нивоу групе. „Динамичне гљивично-бактеријске интеракције доводе до суперструктура биофилма које изазивају опсежније и озбиљније оштец́ење површине глеђи, азатим и самог зуба”, написали су аутори. Ако би некако могло да се спречи везивање бактерија и гљивица, истраживачи мисле да би то могло да помогне у спречавању настанка каријеса. Ово откриће је важно не само у стоматологији већ и ван њеног поља деловања. Нова сазнања могу да помогну да се објасни како слични суперорганизми шире заразне болести или изазивају контаминацију животне средине таквом брзином. „Овај колективни вишећелијски начин миграције отвара интригантне могућности”, закључили су аутори. Студија је објављена у часопису PNAS.
(Н1)
