Ново истраживање тврди: Троше толико да то угрожава глобално снабдевање.
Потражња за водом расте алармантном брзином широм света, нарочито у урбаним подручјима, наглашавају научници тврдећо да се непропорционална количина коју користе најбогатији у друштву мора смањити да би се намирила будућа потражња Према извештају Уједињених нација, 2,4 милијарде људи живи у градовима који би се могли би се суочити с несташицом воде 2050. године, што је огроман пораст у односу на 933 милиона 2016. године. Низ чинилаца узрокује погоршање, укључујући климатске промене и растуће урбано становништво.
Озбиљне несташице воде већ се јављују у неким земљама. У Кејптауну, граду Јужноафричке Републике, суша од 2015. до 2018. године довела је до тога да су количине складишта воде у граду пале на само 12,3 посто уобичајених. Становницима је речено да ограниче потрошњу да би избегли дан када ће градске залихе нестати, који се још назива „нулти дан”.
Прекомерна потрошња међу најбогатијима је неодржива за глобалне залихе воде и треба је смањити, поручује на крају шведска научница.
Међутим, како на потражњу воде утиче њено неравномерно коришћење, питање је које је слабо проучено, истиче Елиса Савели са Универзитета Упсала у Шведској. Да би сазнали више, она и колеге су моделирали потрошњу воде у различитим социоекономским групама Кејптауна пре и у току суше. Истраживање је објављено у часопису Nature Sustainability.
Групе су се темељиле на градском попису из 2020. године, који је 1,4 посто становништва сврстао у елиту, 12,3 посто у више средње грађанство, 24,8 посто у ниже средње грађанство, 40,5 посто у ниже грађанство и 21 посто у неформално становништво. Научници су затим моделирали коришћење воде за пет група према просечној потрошњи у домаћинству кроз интервјуе и тзв. фокус групе. Пре суше, житељи у елитним и вишим средњим групама по приходима чинили су процењених 51 посто потрошње воде у граду, упркос томе што су представљали тек 13,7 посто градског становништва. За упоређење, утврђено је да они с нижим примањима и неформални, односно 61,5 посто градског становништва, утроши само 27 посто градске воде.
Елиса Савели каже да постоји неколико разлога зашто најбогатији у потроше толико воде. „Многи имају базене, за које је потребно пуно воде. Имају и лепе вртове које треба редовно наводњавати”, објашњава шведска научница. Слични обрасци се вероватно појављују и у другим врућим градовима с великом социоекономском неједнакошћу, попут Барселоне у Шпанији, Сао Паола у Бразилу и Ченаија у Индији. З току суше у Кејптауну њен тим је открио да су све социоекономске групе смањиле потрошњу воде, али и да ће они с најнижим приходима вероатније имати проблема за основне потребе, попут кувања, у поређењу са житељима с највишим приходима.
Вероватније је да су богатије групе имале приступ приватним изворима, попут флаширане воде и приватних бунара. Претерано коришћење ових бунара може исцрпети подземне слојеве водоносних стена које преносе воду до извора, што би могло погоршати будуће суше, наглашава Савели. Истраживање је, такође, показало да ако климатске промене повећају просјечну температуру Кејптауна за два Целзијусова степена, то би могло довести до већег искоришћавања приватних бунара међу најбогатијем слоју друштва.
На темељу ових резултата, креатори политика више не би требало само да анализирају потрошњу воде за целокупно становништво града, истиче Савели. Такође би требало да избегавају општа правила у штедњи која могу непропорционално утицати на најугроженије, истиче она, и додаје да, нажалост, вероатно нема једноставних решења за неравномерну потрошњу воде у градовима. Прекомерна потрошња међу најбогатијима је неодржива за глобалне залихе воде и треба је смањити, поручује на крају шведска научница.
(Н1)
