Нису узалуд источњачки народи гворили да је стомак средиште живота, а Руси га још тако назвали. Научници најављују да ће речени орган, начичкан органима, у будућности бити извориште бројних нових лекова који ће из корена променити лечење. Да ли сте у остали чуду?
У људским цревима станује непрегледно мноштво разноврсних бактерија, што се једним именом зове цревна флора или микробиом. И та невероватна заједница се разликује код свакога понаособ. Другим речима, свачији микробиом је другачији. Рецимо, оболели од шећерне болести гаји, наравни не својом вољом, микроорганизме који не постоје код онога што не пати од исте бољке.
У чланку објављеном у часопису „Нејчер”, истраживачи са Универзитета Рокфелер (САД) саопштили су да су открили да молекули које стварају одређене бактерија могу деловати с протеинским рецепторима. Установили су то на мишевима, а такве пријемнике имају и људи. На тај начин се, дакле, може утицати на побољшање лучења глукозе у организму.
