АРГУСОВ ПОГЛЕД

БУДУЋНОСТ НА ДВОЈКАМА

Pexels

Pexels

Треба ли да помињем да од оваквих и оволико бројних двојкаша треба да се, после средње школе, добију и факултетски образовани људи. Да не помињем и болоњски програм који је урушио наш високошколски систем. Да ли ико од надлежних мисли о томе ко ће да нас лечи кроз 10-20 година.


Проф. др Бранислав Симоновић

Non scholae, sed vitae discimus.  Тако је говорио Сенека почетком нове ере. А зашто ми и колико учимо, може да се види из најновијег извештаја о резултатима полагања мале матуре. Према писању „Политике” (2. јул 2022) „на тесту из српског (матерњег) језика ђаци су у просеку имали 12,52 поена, из математике 12,31 и на комбинованом тесту, који су најбоље урадили, 14,12 бодова”. Оволико бодова су ђаци успели да сакупе од 20 могућих бодова.

Преведено у оцене то би била чиста 2 (двојка) из српског (матерњег) језика и из математике, а 2+ на комбинованом тесту. Ако се зна да је на овим тестовима било само шест тзв. отворених питања (без понуђених одговора које је требало заокружити), по три из матерњег (српског) језика и из математике, биће нам јасно колико су и ове двојке, постигнуте на тестовима, танке. А кад се чује да из Уније синдиката просветних радника Србије кажу да Министарство просвете годинама даје лаке задатке, овако танушне двојке доведене су у питање.

Буџет Србије за основно образовање за 2022. годину износи 108,6 милијарди динара (око 930 милиона евра). За осам година школовања утрошено је 868,7 милијарди динара (око 7,4 милијарде евра). Резултат овако огромних улагања у основно школство јесте око 65.000 танушних двојки, у просеку.

На овако запањујуће лоше (катастрофалне) резултате полагања мале матуре још нема оглашавања надлежних. Осим што нас је један од помоћника министра просвете утешио да су „незнатно слабији резултати мале матуре него прошле године”. Другим речима, овогодишњи слаби резултати незнатно су слабији од прошлогодишњих слабих резултата.

Кад би се код нас писали извештаји онако како ствари стоје, без уопштавања и улепшавања, схватили бисмо у коликом смо проблему. Колико је улудо потрошено година и пара за једну нестварно танку двојку. А тај извештај би могао да обухвати неке од ових ствари.

Буџет Србије за основно образовање за 2022. годину износи 108,6 милијарди динара (око 930 милиона евра). За осам година школовања утрошено је 868,7 милијарди динара (око 7,4 милијарде евра). Резултат овако огромних улагања у основно школство јесте око 65.000 танушних двојки, у просеку.

Србија спада, само на основу овог податка, у изузетно богате земље, чим слупа толике паре за резултат који изражен бројком гласи: једва 2 (два). У правом извештају о успеху нашег школства морало би да се помене да је улудо утрошено 87.685.000 дана (1.349 дана, колико траје осмогодишње школовање пута 65.000 ђака), односно 240.233 година. То значи, да је улудо утрошено 240.233 година (или 3.161 просечни животни век у Србији).

Још важније је оно што је Србија добила после толико утрошених пара и година. Ништа или готово ништа. Од тако слабог материјала треба да се добију свршени средњошколци. А какви ће они да буду, кад треба да се праве од овако слабог материјала, можемо само да нагађамо. А ако знамо ону народну пословицу која казује од чега пита не може да се направи, нећемо ни да нагађамо, већ ћемо поуздано да знамо.

Треба ли да помињем да од оваквих и оволико бројних двојкаша треба да се, после средње школе, добију и факултетски образовани људи. Да не помињем и болоњски програм који је урушио наш високошколски систем. Да ли ико од надлежних мисли о томе ко ће да нас лечи кроз 10–20 година? И ко ће да нам било шта конструише и направи? Или рачунају да ће за све што нам затреба да доведу стране фирме које ће то да нам ураде. А ми ћемо да им дајемо приучену радну снагу која ће да им прави профит. Могуће је да су овако катастрофални резултати у нашем школству навели наше надлежне да уведу тзв. дуално образовање јер је странцима потребна јефтина радна снага.

Овакве поражавајуће резултате о (не)знању које се добија у нашем основном (и не само основном) школству може да види свако ко погледа квиз „Слагалица”. Ту може да се види како старији учесници имају солидно знање, док се код млађих, чак и код оних са завршеним факултетом, углавном, види катастрофално (не)знање (осим понечег из спорта или рок-музике).

(Политика)

О аутору

Stanko

1 коментар

Оставите коментар