Круне цара Душана и краља Милутина које је израдио краљевачки филиграниста Горан Ристовић Покимица биће део сталне поставке Историјског музеја Србије. Покимица је један од аутора који предмете израђују на начин како се то чинило у време настанка оригинала. На круни краља Милутина је 407 бисера, 24 рубина, 18 сафира. Тешка је више од килограм и по. Краљевачки филиграниста применио је тринаест техника, као и стари мајстори у 13. веку. Претходиле су две године консултација са тимом стручњака који предводе професори Смиља Душанић и Драган Војводић.
„Након свих тих консултација дошло се до закључка за конкретну круну краља Милутина да се уради такозвана идеална реконструкција. Реплика би била ако би постојао оригинал, ми то нажалост немамо. Значи, ради се о реконструисању предмета на основу познатих извора. У овом случају је фреска краља Милутина из Краљеве цркве у Студеници”, рекао је филиграниста из Краљева Горан Ристовић Покимица. На основу фреске из Манастира Лесново у Северној Македонији претходно је израдио круну цара Душана. Обе круне ће бити део сталне поставке Историјског музеја Србије на којој раде и други уметници.
„Треба доста стрпљења да би се овако нешто урадило и познавања старих техника рада. Данас је могуће урадити нешто брже, технологија то дозвољава, али поента је била до то буде урађено у маниру и на начин на који било могуће урадити у време када је и сама оригинална круна настала”, додаје Покимица. Да заслужује место међу ауторима чија ће дела генерацијама сведочити о средњовековној историји Србије, Горан Ристовић Покимица доказује досадашњим признањима. Поред осталог, монографија италијанског Музеја филиграна уврстила га је у међу десет најбољих активних филиграниста, а Московска патријаршија одликовала га је за висока достигнућа у црквеном уметничком златарству.
„Ја се надам да неће бити крај, имаће још много лепих ствари да се уради. За сада јесте ово јако престижно радити круне средњовековних српских владара, видећемо где ће то одвести даље. Ја још увек имам ентузијазма и жеље за даљим напредовањем”, каже познати филиграниста. За почетак, рад наставља на круни деспота Стефана Лазаревића, по узору на фреску из манастира Манасија. Урадиће и круне Ђурађа Бранковића и Твртка Првог Котроманића, жезла цара Душана и царице Јелене. Али највећи изазов ће му бити израда реплике ручног крста Светог Саве који се чува у Музеју Католичке цркве у италијанском граду Пијенци.
(РТС)
