Астрономи сa Харварда тврде да нам они неће одговорити још 3.000 година.
У свемиру позиви с великих удаљености траже време, много времена. Потрага за ванземаљским животом је узбудљива, али и комплексна због технолошких ограничења и природе времена и простора. Због тога астрономи с Универзитета Харвард тврде да би наше поруке до ванземаљаца могле путовати 3.000 година.
Радио–сигнали и сви електромагнетни таласи се крећу брзином светлости, но незамисливе удаљености које раздвајају Земљу од потенцијално насељених ванземаљских светова значе да и најоптимистичнији ентузијасти сумњају да би ванземаљци, док наше поруке стигну до њих, могли бити мртви. Астрономи Абрахам Леб и Амир Сирај су се позабавили овом проблематиком и направили прорачуне базиране на Kоперниковом принципу који каже да се Земља не одмара у повлаштеном или посебном физичком положају у свемиру и да није стационарна. У науци то значи да не треба претпоставити да људи имају темељно привилегован положај у свемиру.
Са сигурношћу се може претпоставити да би ванземаљци наше радио–сигнале видели као технолошке маркере и активно их ослушкивати. Први радијски пренос на Земљи догодио се 1901. године када је италијански изумитељ Гуљелмо Маркони обавио први трансантлантски пријенос из Корнвола у Енглеској до Сент Џонса у Њуфаундленду. Од тада су људи слали радио–сигнале у свемир не размишљајући о последицама. То значи да, ако постоји цивилизација унутар 100 светлосних година од Земље са осетљивим радио-телескопима, постоји могућност да нас је већ чула и да смо већ „започели разговор” са интелигентним врстама чији одговор још увек чекамо. Ванзимаљци би могли одлучити да истраже нашу планету детаљно пре него пошаљу одговор.
(Извор Kликс)
