Истраживањем различитих форми инсектоцена, можемо научити важне лекције за нашу технолошку будућност. Инсекти су истински изумитељи технологије. Они користе своје технологије преко 50 милиона година у савршеној еколошкој равнотежи.
Проф. др Предраг Слијепчевић
Ако ставите све људе на планети у имагинарну конзерву као сардине, она би имала димензије два километра дужина, ширина и висина. Запањујуће, сви мрави свијета би попунили конзерву сличних димензија. Упркос њиховог огромног броја, инсекти као што су мрави опстају без оптерећења природе.
Најзначајнији еусоцијалисти
на планети су ријетке врсте
инсеката (мрави, термити и
пчеле) и Homo sapeins.
Инсекти су истински изумитељи технологије. Они користе своје технологије преко 50 милиона година у савршеној еколошкој равнотежи. Насупрот њима људи су аматерски технолози из еколошке перспективе. Наше технологије угрожавају опстанак нас самих и цијеле биосфере. Студирањем необичног свијета инсеката и њихових технологија можемо научити како да живимо у биолошкој хармонији са планетом.
Еусоцијалност
Једна ствар коју људи већ дијеле с неколико врста инсеката јесте пракса позната као еусоцијалност. Ово је највиша форма социјалног понашања. Укључује софистицирану подјелу рада, са различитим генерацијама које раде заједно и различитим појединцима који обављају различите послове, укључујући рађање и подизање подмлатка. Најзначајнији еусоцијалисти на планети су ријетке врсте инсеката (мрави, термити и пчеле) и Homo sapiens.
Наша омогућила нам је – као и инсектима – да развијемо технологију. Чланови еусоцијалних врста идентификују и обављају послове који им највише одговарају, без обзира да ли се ради о чувању куће или тражењу хране, а у исто вријеме се не мијешају у послове других чланова. На овај начин групе животиња се спонатно организују у колектив назван „суперорганизам” који производи технологију.
Прва еволуциона форма технологије била је пољопривреда, коју су открили мрави и термити 50 милиона година прије нас. Пољопривреда се може дефинисати као технолошки процес крупних размјера за производњу хране. На примјер, мрави из родова Atta и Acromurmex, познати као листорезачице, претварају зелену биомасу у храну кориштењем импресивних баштованских вјештина, значајних техничких вјештина и симбиозе са једном гљивицом.
Људска пракса пољопривреде започела је прије 10.000 година. Она је само копија баштованских и техничких вјештина које су развили инсекти. Али, у нашем случају, пољопривреда је омогућила стварање економског вишка. Ово је онда омогућило настанак писаног језика, литературе, математике, филозофије, умјетности и на крају науке. Стварни корјени наших технолошких способности су у пољопривреди.
Биоцивилизације
Еусоцијалност и пољопривреда су омогућили социјално освајање планете Земље, прво од стране инсеката па онда од нас. Прве глобалне цивилизације су биле цивилизације инсеката или инсектоцен. Истраживањем различитих форми инсектоцена, можемо научити важне лекције за нашу технолошку будућност.
Значење термина цивилизација се врти око градова. Рим, Лондон и Њујорк су центри древних и модерних цивилизација. Сви еусоцијални инсекти који практикују пољопривреду имају своје градове. Можете се изненадити када сазнате да не заостају иза наших градова по техничкој софистицираности.
Узмимо поново примјер мрава листорезача. Њихове метрополе су вјероватно најкомплексније структуре које су икада направљене под земљом. Посједују огромне баште у центрима, повезане одличним аутопутевима. Друге структуре укључују депоније за смеће, центре за дистрибуцију хране, војне касарне или полицијске станице. Чак посједују погребна предузећа.
Негдје у необичном социјалном
свијету инсеката крије се тајна
Еколошке равнотеже тако
одсутне из нашег свијета.
Неки мрављи градови су огромни. Kада би мрави били велики као људи, насеље врсте Formica yessenis мрава на острву Хокаидо у Јапану било би много веће од Токија. Да су термити људске величине, онда би висина просјечне термитске хумке у Африци била иста као и висина највише људске конструкције, зграде Бурџ Kалифа у Дубајиу.
Неки други инсектски градови су примјери естетске софистицираности. На примјер, пчелињи градови направљењи од материјала који луче њихова тијела су примјери природне љепоте.
На инсекте требамо гледати као на наше старије и искусније еусоцијалне рођаке. Ове урбанизоване животиње и њихово софистицирано социјално понашање могу нам открити важне тајне за безбједнију технолошку будућност. Требамо бити довољно храбри да уђемо у свијет инсеката без страха.
Негдје у необичном социјалном свијету инсеката крије се тајна еколошке равнотеже тако одсутне из нашег свијета. Морамо ово ускоро открити: тајну како интегрисати наше технологије са еколошким системом кога настањује најмање девет милиона врста. Иначе, може бити прекасно.
