Често се од билога, еколога и стручњака из сродних дисциплина може чути да садњом дрвећа и уређивањем зелених површина у градовима, њихови становници остварују бројне погодности. Пре свега, на овај начин се најлакше регулише температура, а многе студије указују да зеленило има благотворан утицај и на наше ментално здравље, а и да лишће и иглице дрвећа пречишћава загађиваче из ваздуха – на тај начин ми удишемо мање токсичних честица. Али које дрвеће најефикасније пречишћава ваздух?
Управо је ово питање поставила група истраживача са Универзитета у Гетеборгу, која је анализирала присуство 32 загађивача у лишћу и иглицама 12 врста дрвећа које расте у ботаничкој башти овог града. „Наше анализе показују да различите врсте дрвећа имају различите способности да апсорбују загађиваче из ваздуха”, објашњава Џени Клинберг, истраживач у Ботаничкој башти Гетеборга, али да су се најбоље показали четинари попут патагонијског ариша. Међутим, недостатак је што иглице и лишће дрвећа, упркос томе што апсорбују аерозагађиваче – не разлажу исте. Тако да постоји ризик да ће земља испод дрвећа бити контаминирана када се одвоје и распадну.
Садња дрвећа у градовима и познавање чињенице која од њих су најпогоднија за пречишћавање, могли би значајно да побољшају квалитет ваздуха који удишемо. Међутим, истраживачи упозоравају да постооје случајеви када попуњавање улица дрвећем нема неког претераног учинка, као и да се претходно у обзир мора узети неколико фактора. Нпр. дрворед у уској улици може смањити проток ваздуха, што би негативно утицало на дисперзију и разблаживање загађујућих материја. То значи да је у уским улицама заштићеним од ветра, ниско растиње попут живих ограда доста ефикасније. Стога је, према мишљењу истраживача, пажљиво урбанистичко планирање које комбинује различите врсте дрвећа кључно за оптимизацију пречишћавања ваздуха и узимање у обзир других функција и предности вегетације.
(Национална географија)
