Норвешки „филозоф бизниса” Андерс Индсет рекао је на предавању у Атини да је алгоритам све савршенији и да постаје много паметнији и ефикаснији од људске.
На конференцији грчке компаније за анализу података САС, Андерс Индсет је рекао да се „технологија представља као одговор на све, али шта је питање?” на које је она одговор, пренео је грчки лист „Kатимерини” на свом сајту. Тај филозоф модерног бизниса не сматра технологију ни добром ни лошом, већ да је „истовремено обоје”.
У свету у којем технологија стално добија
на значају и преузима вођство, Андерс
Индсет сматра да су једини актуелни
доприноси човека свест и креативност.
Да би се утврдила улога технологије за човечанство, Индсет сматра да пре свега политички лидери и пословни руководиоци треба да се запитају какву будуц́ност желе, на дуге стазе, а не да се ограниче на питање „како нам технологија може сада помоц́и” јер она може добити различите улоге.
У свету у којем технологија стално добија на значају и преузима вођство, Индсет сматра да су једини актуелни доприноси човека свест и креативност. Он је рекао да човек ни у којем случају „није неопходан – Земља би била много боља без нас, али ми смо једина врста која доноси свест и може да ствара теоријске идеје”.
Уопште гледано, Индсет сматра да се данашњи проблеми могу решити древном филозофијом, „комбинујући елементе прошлости који се скривају пред нашим очима, спасавајуц́и их од историје и пројектујуц́и их у 21. век”.
„Филозофија је одувек била око нас, али сада морамо да је учинимо практичном”, рекао је Андерс Индсет на питање из публике о томе зашто сматра да је филозофија неопходна модерном пословном свету.
За Индсета, „осетљивост (сензибилност) је родно место креативности”, и тог начела морају да се држе политички лидери и привредни руководиоци. Иако признаје да је то тешко свакодневно уважавати, он сматра да би осетљивост могла понудити огроман потенцијал за пословни раст.
Тај „филозоф бизниса” је рекао да се данашњи лидери буде у поређења с ранијим лидерима, да свесно изводе чак и драстичне, „револуционарне” промене, притом се представљајући као „вође промена”. Његова дијагноза је да савремени „лидери не маре ни за победу, ни за пораз, већ им је циљ само да што дуже остану у игри”.
(Извор Б92)
