Научници верују да је наш предак Sahelanthropus tchadensis ходао на две ноге пре 7 милиона година у Африци.
Палеоантрополози су у близини лобање људског претка пронашли и бутну кост која указује на усправно кретање. Нађене су и две кости подлактице које потврђују да је изумрла врста Sahelanthropus tchadensis проводила време и на дрвећу, преноси Science. Sahelanthropus tchadensis је откривен на локалитету у Чаду у централној Африци 2001. године. Лобања ове измрле ране људске врсте сматра се најранијим фосилним доказом након еволуционе поделе између шимпанзе и људског претка. Палеонтолог Мишел Бруне са Универзитета у Поатјеу назвао је овог претка Toumaï, именом локалног језика Даза што значи „нада у живот”.
Лобања величине шимпанзине највише је личила на афричког мајмуна. Али његови очњаци су подсећали на оне каснијих хоминина или чланова људске породице. Облик отвора на дну лобање, форамен магнум, сугерисао је да је Sahelanthropus tchadensis балансирао главу на врху окомитог врата, слично усправном ходу код данашњих људи. Усправно ходање једна је од првих особина која је разликовала људе од мајмуна, а они су се одвојили од истог претка. Међутим, лобања није довољна да се потврде претпоставке о бипедализму или усправном ходању.
У новој студији у часопису Nature, тим француских и чадских истраживача користио је низ метода за анализу унутрашње и спољашње структуре више од 20 одлика костију. Kада су упоредили те особине и мере са живим и фосилним мајмунима и хомининима, открили су да оријентација основе врата бутне кости и спљоштеност горњег дела кости подсећају на оне код хоминина. На припадника људске лозе, а не на бутне кости афричких мајмуна. Поред тога, густина кости на попречном пресеку унутрашњости бутне кости спадала је у опсег хоминина. А то сугерише да је подвргнута силама оптерећења компатибилним са усправним ходањем.
Тродимензионални модели бутне кости и две улне (Nature)
Све то указује да је овај изумрли људски предак ходао на две ноге кроз шуму. И то знатно раније од најранијих познатих двоножних хоминина, Orrorin tugenensis-a и Ardipithecus-a. Иако је Sahelanthropus tchadensis ходао усправно на две ноге, проводио прилично времена на дрвећу. Две кости доње руке откривају да је врста боравила на дрвету, где је вероватно била најбезбеднија од грабљиваца.
Наравно, постоје они који сумњају у ове претпоставке, јер верују да је неопходно пронаћи више доказа. Без обзира на то што су изглед и структура бутне кости примамљиви и подсећају на кости предака који су ходали усправно, ова изумрла људска врста је важна из других разлога. Sahelanthropus tchadensis потиче из времена када су наши најранији преци много личили на афричке мајмуне, али су се одвојили од лозе која је водила до шимпанзи.
(Илустрација Wikipedia/ Didier Descouens)
(Све о археологији)
