Чак и на Нему у јужном Пацифику виде се трагови цивилизације – микропластика.
Људска врста оставила је траг на готово свакома кутку Земље, али авантуристи и даље жуде за неоткривеним местима.Мир и спокој могу се наравно пронаћи у шетњи Доломитима или на рафтингу у Шведској, али и тамо је цивилизација увек удаљена тек неколико километара.
Питање које мучи и научнике, гласи постоји ли на Земљи место толико удаљено и неприступачно да га досад нико није ни приметио. Географија има термин управо за таква места – неприступачни полови.
Најудаљеније острво јененастањени Буве
на југу Атлантског океана и увласништву
је Норвешке од 1930. године.
„Пол неприступачности означава место до којег је најзахтевније доћи због удаљености од географских облика који би могли да омогуће приступ том месту”, објаснили су из географског одсека Kалифорнијског универзитета у Санта Барбари. Полови неприступачности су континенталне или океанске тачке. Kонтинентални полови су делови копна најудаљенији од обале, на пример Евроазијски пол неприступачности је у пустињи на северозападу Kине, на граници са Kазахстаном.
Океански еквивалент је Поинт Немо у Јужном Пацифику, тачка удаљена готово 2.700 километара од најближег копна, острва Питкерн. Најудаљеније острво на свету је ненастањени Буве на југу Атлантског океана и у власништву је Норвешке од 1930. године.
Острво, нажалост, има мало тога да понуди авантуристима жељним бега од цивилизације. Због оштрих временских услова, острво је дом само лишајевима, маховини и гљивицама који расту на деловима који нису смрзнути. Од животиња могу да се пронађу албатроси, краљевски пингвини и друге птице које подносе ниске температуре.
Постоји ли онда место на које човек још није крочио? Људска врста је изменила Земљу и оставила свој траг готово свуда, каже Рајнхолд Лејнфелдер, геобиолог са Универзитета у Берлину. Чак и на Нему виде се трагови цивилизације – микропластика.
(Извор Б92)
