Супермасивна црна рупа у далекој галаксији променила је свој угао за невероватних 90 степени усмерила се према нама, што је збунило научнике!
Активно галактичко језгро (Active Galactic Nuclei, AGN), компактно подручје у средишту галаксије, изразито снажно зрачи због своје прождрљиве супермасивне црне рупе која приликом усисавања околног материјала избацује млазеве честица високе енергије познате као релативистички млазеви. Ова језгра се класификују према томе који је њихов део усмерен ка Земљи. ПБЦ Ј2333.9-2343, велика галаксија пречника око 4 милиона светлосних година, претходно је била разврстана као радио–галаксија јер су њени млазеви зрачења били усмерени окомито на наш видокруг.
Но, научници у новом истраживању наводе да се ипак ради о блазару, односно да су млазеви црне рупе сада усмерени директно према Земљи. То значи да је дошло до значајног, могли бисмо рећи драматичног, преокрета у смеру зрачења, што је помало збуњујуће. Блазари су активне галаксије налик квазарима којима је један од избачаја гаса (релативистички брзих честица) усмерен ка нашој планети. „Kренули смо с хипотезом да је релативистички млаз њезине супермасивне црне рупе промијенио смјер, а како бисмо то потврдили, морали смо провести пуно проматрања”, рекла је астрофизичарка Лорена Хернандез-Гарсија из Института за астрофизику Millennium (MAS), а преноси LiveScience. Она и колеге осматрали су PBC J2333.9-2343 у готово целом електромагнетском спектру, од радио-таласа до гама зрака. Установили су да ова галаксија има карактеристике типичне за блазаре: светлила је и тамнила попут блазара и имала сличне млазеве.
Посматрали су, такође, два подручја где млазеви делују на околни гас и претходно су оставили неки траг, па су закључили да су та подручја веома стара, да су то остаци прошлих активности. „Структуре ближе језгру представљају млађе и активне млазеве”, објаснила је Хернандез-Гарсија. „Успавана подручја су, заправо, доказ да су млазеви променили смер. Раније смо у неколико наврата уочили да се у некој галаксији релативистички млазеви појављују на различитим местима. Али у претходним примерима постојала су два скупа подручја где млазеви делују на околни гас, што значи да су се два одвојена млаза активирала и гасила.”
Kод PBC J2333.9-2343 изгледа постоји само један извор и он је променио смер. Астрономима још није јасно шта је узроковало овако велики помак. Могуће је да је дошло до спајања галаксија, да се друга велика галаксија сударила са PBC J2333.9-2343, мењајући оријентацију свега у њој. Биће потребна додатна осматрања да би се решила ова загонетка. Важно је напоменути да ова промена не представља никакву опасност та Земљане, јер се збива предалеко.
Нама не прети ни наша супермасивна црна рупа средишту Млечног пута удаљена око 26.000 светлосних година, тако да засигурно нема страха од оне у PBC J2333.9-2343 која се налази неколико стотина милиона светлосних година далеко. Истраживање названо Multiwavelength monitoring of the nucleus in PBC J2333.9-2343: the giant radio galaxy with a blazar-like core објављено је у часопису Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.
(Индекс)
