Последице куге и даље осећамо, мутације против црне смрти чине нас подложнијим аутоимуним болестима.
Пандемија куге изазвала је катастрофалне последице – толике да и данас, седам векова касније, носимо генску мутацију која утиче на наше здравље. Скоро половина људи у Европи преминула је средином 14. века од пандемије црне смрти, а нова студија која је анализирала ДНК вековима старих костура идентификовала је мутације које су помогле тадашњем становништву да преживи кугу. Међутим, исте те мутације су повезане са појавом аутоимуних болести у модерном друштву.
Црна смрт је један од најсмртоноснијих, најпоследичнијих и најмрачнијих периода људске усторије. Процењено је да је само током те пандемије умрло око 200 милиона људи. Стручњаци због тога сматрају да је такав догађај сасвим сигурно морао да има утицаја на људску еволуцију. Анализирајући зубе од 206 костурова успели су да их прецизно датирају да потичу из то периода. Узорци костију узети су од људских остатака из јама у Источном Смитфилду, које су коришћене за масовно сахрањивање преминулих од куге. Други узорци узети су са локалитета у Данској.
Главно откриће, како се наводи у студији објављеној у часопису Nature, тиче се мутације на гену ERAP2. Уколико сте тада имали праву мутацију имали сте 40 одсто веће шансе да преживите кугу. „То је невероватан ефекат. Велико је изненађење пронаћи тако нешто у људском геному”, каже за Би-Би-Си Луис Бареиро са Универзитета у Чикагу. Улога тог гена је да производи протеине који узимају делове микроба и показују их имуном систему на увид, омогућавајући му да их ефикасније препознаје и неутралише.
Изненађујуће, ген долази у неколико облика, онај који обавља поменуту функцију и онај који не ради ништа, а од сваког родитеља добијате по једну копију. Срећковићи, који су имали највеће шансе да преживе, наследили су активне гене и од мајке и од оца. Они који су преживели преносили су те мутације на своју децу, па су временом постајале све чешће. Резултати су потврђени у експериментима у којима је коришћена бактерија куге – yersinia pestis. Узорци крви људи са присутном мутацијом су се много боље супротстављали инфекцији од оних без. Проблем је у томе што су те исте мутације повезане са обољевањем од аутоимуних болести, попут Кронове болести, односно инфламаторног обољења црева. Укратко, оно што је помогло нашим прецима да преживе пре 700 година сада негативно утиче на наше здравље.
(РТС)
