МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ЧУЈE СЕ НЕПОСТОЈЕЋИ ГЛАС

421 pregleda
Илустрација

Неко би могао аутоматски да повеже феномен слушања непостојећих гласова са неуролошким стањима као што је схизофренија. Међутим, сада се показало да под одређеним условима свако може да чује гласове којих нема. Научници са Федералног политехничког универзитета у Лозани у Швајцарској и са Универзитета Савоја Мон Блан у Француској желели су да истраже шта изазива слушно-вербалне халуцинације – односно ситуације у којима особа чује глас, а не говори нико.

Претходне студије су указале на то да су ове халуцинације узроковане или неспособношћу особе да се правилно дистанцира од околине или снажним веровањем или претпоставком која превазилази оно што се стварно дешава у окружењу. Тим је желео да тестира обе хипотезе. „Овде смо развили нову методу изазивања слушно-вербалне халуцинације у контролисаном лабораторијском окружењу интеграцијом метода перцепције гласа са сензомоторном стимулацијом, што нам омогућава да истражимо обе главне методе”, пишу научници.

Тим је прилагодио технику коју су раније користили, а када су учесници притиснули дугме испред себе, роботска рука их је боцнула у леђа. У новом експерименту који је укључивао 48 учесника, кашњење боцкања било је различито, а волонтери су носили слушалице које су слушале умирујуће звуке и буку попут водопада и повремено би чули гласове – и своје и туђе. Kао и код претходног теста притиска на дугме, учесници су пријавили да осећају присуство иза себе због боцкања, а неки од њих су такође рекли да су чули гласове кроз слушалице којих није било.

Феномен слушања гласова био је чешћи ако су учесници чули нечији глас уместо свог и ако је између притискања дугмета и боцкања руке било дужег одлагања. Kао да су учесници измислили глас само зато што су осећали да неко стоји иза њих. Научници верују да су ови резултати довољан доказ да су обе претпоставке о изазивању халуцинација тачне: учесници нису успели да правилно прате околину и били су под јаким утицајем описа онога што се око њих дешавало. Приметно је да је учесталост гласова којих нема расла са дужином тестова, па су учесници чешц́е чули фантомске звуке како се експеримент приводио крају, пише Science Alert.

На крају крајева, сазнање шта изазива ове халуцинације је важно за разумевање њихове везе са стањима као што је Паркинсонова болест. То је такође показатељ да ако чујете глас у својој глави, то не мора бити непосредан разлог за панику. „Поред новине и важног методолошког утицаја, ови резултати бацају ново светло на феномен слушних халуцинација, пружајући експерименталну подршку за обе наизглед супротстављене интерпретације”, пише у научном раду објављеном у часопису Psychological Medicine.

(Илустрација Shutterstock/New Africa)

(Н1)

О аутору

administrator

Оставите коментар