Инжењери са Универзитета Калтек открили су да је Леонардо да Винчи разумео силу гравитације и покушао да је објасни, мада не потпуно тачно, вековима пре Исака Њутна. У чланку објављеном у часопису Леонардо, истраживачи су проучавали једну од Да Винчијевих свезака и утврдили да је славни полимат смислио низ експеримената дадемонстрира гравитацију као облик убрзања, а и да је уобличио модел гравитационе константе до 97 одсто прецизности.
Да Винчи, који је живео од 1452. до 1519. године, важи за једног од најумнијих људи у историји који је умногоме био испред свог времена. Тек је Галилео Галилеј 1604. године теоретисао да је пређена даљина падајућег објекта пропорционална квадрату протеклог времена. Скоро два века после тога је Исак Њутн објаснио и дефинисао законе универзалне гравитације. Главна препрека Да Винчију на овом пољу биле су ограничене алатке које је имао на располагању. Примера ради, није могао да прецизно мери време док су предмети падали.
Да Винчијеве експерименте први пут је запазио професор аеронаутике и медицинског инжењерства Мори Гариб са Калтека у Кодексу Арундел – колекцији списа у којима се аутор бавио научним темама, уметношћу и личним темама. Гариб је 2017. године проучавао технике визуелизације кретања италијанског мислиоца док је предавао студентима. Тада је приметио неколико скица троуглова које се правио песак што цури из тегли.
„Оно што ми је запало за очи је фраза Equatione di Moti на хипотенузи једног од троуглова”, каже Гариб. Уз помоћ колега Криса Рота са Калтека и Флавија Ноке са Универзитета примењених наука и уметности у Женеви успео је да одгонетне да је Да Винчи покушавао да објасни гравитацију. У папирима Да Винчи описује експеримент с бокалом који се креће у равној линији и иза себе испушта или воду или грануларни материјал (вероватно песак). Његове белешке јасно стављају до знања да је био свестан да вода или песак не падају истом брзином, већ убрзавају, а и да падајући материјал после неког времена полако престаје да у пада у хоризонталном правцу, већ је убрзање само на доле услед силе гравитације.
Уколико се бокал помера константном брзином, линија коју ствара падајући материјал је вертикална, па се троугао не формира. Уколико се бокал помера констатно, линија падајућег материјала је помало закривљена и формира троугао. Међутим, како је Да Винчи показао на кључном дијаграму, уколико се бокал креће истом брзином којом гравитација убрзава материјал који пада, они стварају савршени једнакостранични троугао – што је Гариб први пут приметио када је видео Да Винчијев натпис Equatione di Moti, односно „изједначавање кретања”.
(РТС)
