Svakih 46 minuta smenjuju se dan i noć: Koliko je sati na Međunarodnoj svemirskoj stanici?
Međunarodna svemirska stanica (International Space Station) svakog dana obleti Zemlju 16 puta i toliko puta na stanici sunce izađe i zatim zađe. Kako se onda tamo računa vreme? Ona je poduhvat pre svega SAD i SSSR, odnosno Rusije. Posle su se projektu priključile neke druge zemlje, odnosno svemirske agencije.
Od početka se nametao problem računanja vremena i rešenje je nađeno u svetskom vremenu, tj. računanje po Griniču koji je otprilike negde na sredini između Moskve i Hjustona gde se nalaze sedišta svemirskih agencije dve zemlje. Sem toga, širom planete postoje kontrolni centri koji nadgledaju i prate rad stanice i zato je neophodno da u njoj postoji neko vreme po kojem će se svi ravnati i tako uskladiti svoje aktivnosti, pa je i to razlog za ovu odluku o svetskom vremenu.
Glavna polja istraživanja uključuju biologiju (biomedicinska istraživanja i biotehnologiju), fiziku (fiziku fluida, materijala, kvantnu fiziku), astronomiju (i kosmologiju) i meteorologiju.
Dakle, u Međunarodnoj svemirskoj stanici teče svetsko vreme.
Evo nekih podataka koji će vas možda zainteresovati.
● Prva posada je na stanicu stigla 2. novembra 2000. Svaka posada ima svoju oznaku koja se sastoji od reči „ekspedicija” i rednog broja. Trenutno se u stanici nalazi posada „kspedicije 65”. U posadu se ne računaju astronauti koji stignu zbog isporuke i instaliranja opreme.
● Stanica se snabdeva energijom sa Sunca preko solarnih panela. Unutar stanice obezbeđena je atmosfera po sastavu slična atmosferi Zemlje i sa pritiskom koji vlada na nivou mora.
● Na visini na kojoj se nalazi stanica gravitacija Zemlje iznosi oko 90% od one na nivou mora, ali zbog stalnog slobodnog pada stanice u njoj se gravitacija ne oseća (preciznije rečeno, u stanici postoji mikrogravitacija).
● U stanici se koristi svetsko vreme, što je otprilike na sredini između lokalnih vremena dva glavna kontrolna centra, u Moskvi i Hjustonu.
● Tipičan dan posade počinje buđenjem u šest sati ujutru, zatim slede predviđene aktivnosti i jutarnja inspekcija stanice. Nakon toga je doručak i redovna konferencija s kontrolom na Zemlji. Radno vreme počinje u 8,10 sati. U 13,05 posada ima prekid od jednog sata za ručak. Poslepodne se sastoji od vežbi i rada, a zatim u 19,30, posada izvodi svoje aktivnosti pred spavanje. Sledi večera i konferencija sa centom na Zemlji. Po pravilu spavanje počinje u 21,30 sati, čime je završen dnevni raspored aktivnosti. Uopšte, posada radi deset sati dnevno u toku sedmice, a upola kraće subotom. Ostatak vremena joj služi za relaksaciju, gimnastičke vežbe i dovršavanje poslova.
● Stanica obiđe Zemlju za oko 92 minuta, što znači da se na njoj svakih 46 minuta smenjuju dan i noć. U 24 sata za posadu stanice sunce 16 puta izađe i 16 puta zađe. Da bi se održao prirodan ritam ljudskog organizma, zbog toga se u vreme spavanja posade prozori na stanici zamračuju.
Svemirske stanice se grade u naučne svrhe, naučnicima su potrebni nezemaljski uslovi koji tamo vladaju. Glavna polja istraživanja uključuju biologiju (biomedicinska istraživanja i biotehnologiju), fiziku (fiziku fluida, materijala, kvantnu fiziku), astronomiju (i kosmologiju) i meteorologiju.
Za buduće dugotrajne letove čoveka u svemir posebno su važne studije dugotrajnog efekta mikrogravitacije na ljudski organizam. Tu su i novi načini lečenja, zatim brojne efikasne metode proizvodnje materijala, mnogo preciznija merenja koja bi bila nemoguće izvesti na Zemlji i uslovi za bolje razumevanje univerzuma.
(Izvor Nacionalna geografija)
