Почело је у Шамбору, као знак захвалности француском краљу, а претворило се у скаску којој се не види крај. Само да знате, прича о бројевима овим није завршена. Лепо је знати како је Леонардо да Винчи направио своје бројеве, али знамо ли ко је осмислио бројеве које је он дотерао до дигиталних?
Миодраг Иванишевић
По нашем добром, старом обичају, телевизор је био непрекидно укључен, и с једног од „историјских канала” до ушију ми је некако допрло: „…а можда је Леонардо да Винчи своје последње дане провео баш у овој соби, уживајући у погледу?” Преко целог екрана ширио се двокрилни прозор. Остао сам без даха јер сам угледао нешто што ме моментално подсетило на… На шта вама личе шаре на овом прозору?
Водоравне оловне линије учвршћивале су комаде изрезаног стакла и визуелно их поништавале, формирајући ми у глави савршене дигиталне осмице попут оних са ценовника на бензинским пумпама или у тек отвореним продавницама. Сутрадан сам се бацио на посао и у најбоље претраживаче укуцао све оно што би ме могло довести до неког резултата. Лако сам нашао већ виђени прозор…
Француски краљ Франсоа Први омогућио је Леонарду да последње године живота лагодно проведе на његовом имању, а овај му се одужио тако што је узео учешће у финалном уређењу дворца у долини Лоаре – краљеве ловачке резиденције у Шамбору. Ту је за краљицу и остале даме конструисао двоје спиралне степенице на којима се оне никако нису могле срести. Истина, могле су се видети.
Стабилни квадрат
Леонардо је своје последње дане провео у месту Kлу, у близини краљевског замка Амбоаз, где му је Франсоа Први дао на располагање палату Kло Лус, доделивши му још богату апанажу. Ту се времешни мајстор одмарао с омиљеним ученицима усавршавајући успут нека своја стара решења. Тако се убрзо досетио да би се уз скоро незнатне корекције, са прозора у Шамбору могла избацити она естетски проблематична оловна ојачања те се одмах бацио на посао. Модификацију је реализовао тамо где је и становао па погледајте шта нам је оставио.
И тако смо сами дошли до основног
елемента с прозора палате Kло Лус,
са уверењем да га је и Леонардо
конструисао на сличан начин.
На фотографији лево види се један од већих сачуваних прозора са палате Kло Лус, а горе је и графички приказ већег дела тог истог прозорског окна са благо затамњеним пољима у која можете уписати вашу оцену за овај прелепи прозор – и то Леонардовим „дигиталним” бројевима од 00 до 99. Леонардовим бројевима?
Ако лаже коза не лаже рог! Да ли ћемо дочекати дан када ће дан се ова непобитна чињеница најзад озваничити?
Иако сам од малих ногу куповао све оно што је имало везе са старим мајстором, а и данас са скоро свих путовања по свету доносим разноразне књиге о њему и његовим делима, никада нисам наишао ни на један податак о тим дигиталним бројевима. Пошто је првенствено реч о елементима прављеним од стакла, и накнадно спајаним топљеним оловом, логично је да су сви велики комади морали бити исецани правим потезима.
Сама конструкција, пре сечења, морала је, по свој прилици, садржати основне геометријске ликове – у нашем случају круг и квадрат. Почињемо квадратом око којег је описана кружница, а следећи корак је копирање па ротирање тог новог квадрата за 45 степени. Две дијагонале једног од квадрата поделиле су га на четири мања. Све ово о чему причам јасно је приказано на шест илустрација, које су поређане по фазама како тече и сам процес конструисања, сасвим доле. Нови смањени квадрат даје нам благи наговештај шта нам је даље чинити. Да ли то и ви видите?
У другом реду долази до постепене редукције елемената те смо прво обрисали кружницу, а затим и све оно што се налази око „стабилног” квадрата. На крају смо склонили и њега и преостала су четири идентична елемента која су основ Леонардових бројева.
И тако смо сами дошли до основног елемента с прозора палате Kло Лус, са уверењем да га је и Леонардо конструисао на сличан начин. Лепо је бар на тренутак замишљати како смо са Да Винчијем били на истој таласној дужини. Ма, шта лепо – осећај је фантастичан!
Спајање осмоугаоника
Али, основни елеменат је само почетак. Тек његовим дуплирањем и спајањем оба осмоугаоника, настаје оно што видимо као „дигиталну осмицу” и предложак за уписивање свих десет дигиталних бројева – од нула до девет. Помаком једне осмице за њену ширину, добијамо контролисани простор и могућност да ту уписујемо двоцифрене бројеве. По истом принципу можемо створити простор за троцифрене, па и за знатно веће бројеве.
Дигитални бројеви вероватно могу да
се конструишу и на неки други начин,
а један од најпростијих потиче из 1485.
Био је ово само покушај да се дође до сазнања како је настало нешто што је данас општепознато и што припада свима нама. Дигитални бројеви вероватно могу да се конструишу и на неки други начин, а један од најпростијих потиче из 1485. године. Ма, какве кружнице и какви бакрачи?
На знатно оштећеној фасади Цркве Санта Марија у Малаги још се јасно уочавају елементи које је мајстор већ раније негде видео и по сећању нацртао исте. Изабрао сам детаљ где се најбоље виде по малтеру исцртана поља која је требало обојити четкицом једно по једно. Не знам како је посао био погођен, по урађеном пољу или на сат, али сам сигуран да су сироти ученици имали пуне руке посла.
Леонардове бројеве налазио сам у црквама и капелама широм Француске, Шпаније, Италије… И прозори на старој синагоги у Сегедину носе на себи лако читљиве дигиталне бројеве, али су по форми много ближи онима које је урадио за француског краља пре коначне модификације.
После много времена схватили смо дуго прикривану истину, али не мислим да смо први који су у пројектима старог генија нашли оно што је постало део наше свакодневнице. Његове бројеве, у разним бојама, и дан и ноћ гледамо на нашим телевизорима, даљинским управљачима, будилницима, сатовима, шпоретима, вагама…
Седмосегментни дисплеј
Значи, оно што је почело у Шамбору, као знак захвалности француском краљу, претворило се у причу којој се не види крај. Само да знате, прича о бројевима овим није завршена. Лепо је знати како је Леонардо направио своје бројеве, али знамо ли ко је осмислио бројеве које је он дотерао до дигиталних? Kо му је обезбедио материјал за „бројне” игре? Ако вас интересују ова и још неке приче о бројевима моћи ћете их прочитати у књизи „Мистерије и како их се решити”, која је у завршној припреми.
Амерички проналазач Френк В. Вуд ископао је однекуд Леонардов изум, прилагодио га времену и „седмосегментни дисплеј” пријавио као свој проналазак, с незнатном модификацијом броја четири. После много перипетија државни Завод за патенте га је озваничио 8. новембра 1910. године.
Вуд је захтев предао 17. јуна 1908. године, и на одговор чекао две и по године јер је бирократија и тада била на висини задатка.
Модерно доба је узимало свој данак, електрификација је газила све пред собом и доносила нам неко ново светло. У реду је, слажем се, струја је струја, и модификација је модификација, али дигитални бројеви су ипак Леонардови, зар не?
А књигу Миодрага Иванишевића „Ребуси и како их се решити”, издавач „Хадар”, Београд, можете наручити поузећем: телефон: 063/380 147 или на miodrag.ivanisevic@gmail. com
