Tačno zna kada koju lekovitu biljku treba da kljucnu.
Istraživači iz Madrida u Španiji proučavali su podatke o 619 izmeta velike droplje i otkrili da dve vrste biljaka koje jedu više od druge hrane – imaju „antiparazitske efekte”. „Naše analize su pokazale da velike droplje više vole da jedu biljke sa hemijskim jedinjenjima sa antiparazitskim dejstvom”, rekao je Luis M. Bautista Sopelana, naučnik u Nacionalnom muzeju prirodnih nauka i glavni autor studije.
Šimpanze i delfini
Samolečenje je primećeno je i kod šimpanzi koji hvataju insekte i nanose ih na sopstvene rane, a i na rane drugih. Kod delfina je uočeno da se trljaju o određene vrste korala da bi zaštitili kožu od infekcija.
Velike droplje žive u delovima Evrope, Afrike i Azije, i vode se kao kao ugrožena vrsta kod Međunarodne unije za očuvanje prirode, sa oko 70 odsto populacije na Pirinejskom poluostrvu, navodi se u saopštenju istraživača.Objavljena u naučnom časopisu Frontiers in Ecology and Evolution, studija otkriva da su velikim dropljama na meniju omiljeni mak (papaver rhoeas) i lisičina ili ljubičasta zmija (echium plantagineum). Kod ljudi mak je korišćen zbog svojih svojstava kao sedativ i ublažavanje bolova, a ljubičasta zmija za ljude može biti otrovna.
Kroz analizu biljnih ekstrakata, istraživači su otkrili da obe biljke imaju antiparazitska svojstva. Testirali su njihovo dejstvo protiv tri uobičajena parazita kod ptica: protozoa – trichomonas gallinae, nematode – moloidogine javanica i gljive – aspergillzs niger.Biljke koje ove ptice rado jedu pokazale su veliku efikasnost u ubijanju ili smanjenju efekata protozoa i nematoda. LJubičasta zmija je pokazala umereno odbrambeno dejstvo protiv gljivica.
Istraživači su primetili da ptice biljke konzumiraju posebno često tokom sezone parenja, što bi trebalo da negira efekte povećane izloženosti parazitima u tom osetljivom i važnom periodu.Velike droplje su postale poznate kao životinje koje „umeju da se leče same”, a i primenjuju prevenviju da bi bile otporne u toku razmnožavanja. U sezoni parenja mužjaci se okupljaju na odabranim mestima i izlažu sebe ženkama koje biraju partnera.
„U teoriji oba pola velike droplje mogu imati koristi od lekovitih biljaka u sezoni parenja kada su polno prenosive bolesti uobičajene. Mužjaci koji koriste biljke s jedinjenjima protiv bolesti uglavnom izgledaju zdravije, energičnije i privlačnije ženkama”, objasnila je Azucena Gonzalez Koloma, istraživač u Institutu za poljoprivredne nauke u Madridu i koautor studije.
Pol Rouz, zoolog na Univerzitetu Ekseter u Engleskoj, rekao je da ova otkrića pokazuju da su velike droplje sposobne da odaberu šta je dobro za njih u određenom trenutku, i da u skladu s tim promene svoje ponašanje u potrazi za hranom. On nije uključen u studiju: „Mi obično povezujemo samolečenje s vrstama kao što su primati, tako da je sjajno videti istraživače koji proučavaju ugrožene ptice s takvom karakteristikom.”
(RTS)
