Тачно зна када коју лековиту биљку треба да кљуцну.
Истраживачи из Мадрида у Шпанији проучавали су податке о 619 измета велике дропље и открили да две врсте биљака које једу више од друге хране – имају „антипаразитске ефекте”. „Наше анализе су показале да велике дропље више воле да једу биљке са хемијским једињењима са антипаразитским дејством”, рекао је Луис М. Баутиста Сопелана, научник у Националном музеју природних наука и главни аутор студије.
Шимпанзе и делфини
Самолечење је примећено је и код шимпанзи који хватају инсекте и наносе их на сопствене ране, а и на ране других. Код делфина је уочено да се трљају о одређене врсте корала да би заштитили кожу од инфекција.
Велике дропље живе у деловима Европе, Африке и Азије, и воде се као као угрожена врста код Међународне уније за очување природе, са око 70 одсто популације на Пиринејском полуострву, наводи се у саопштењу истраживача. Објављена у научном часопису Frontiers in Ecology and Evolution, студија открива да су великим дропљама на менију омиљени мак (papaver rhoeas) и лисичина или љубичаста змија (echium plantagineum). Код људи мак је коришћен због својих својстава као седатив и ублажавање болова, а љубичаста змија за људе може бити отровна.
Кроз анализу биљних екстраката, истраживачи су открили да обе биљке имају антипаразитска својства. Тестирали су њихово дејство против три уобичајена паразита код птица: протозоа – trichomonas gallinae, нематоде – moloidogine javanica и гљиве – aspergillzs niger. Биљке које ове птице радо једу показале су велику ефикасност у убијању или смањењу ефеката протозоа и нематода. Љубичаста змија је показала умерено одбрамбено дејство против гљивица.
Истраживачи су приметили да птице биљке конзумирају посебно често током сезоне парења, што би требало да негира ефекте повећане изложености паразитима у том осетљивом и важном периоду. Велике дропље су постале познате као животиње које „умеју да се лече саме”, а и примењују превенвију да би биле отпорне у току размножавања. У сезони парења мужјаци се окупљају на одабраним местима и излажу себе женкама које бирају партнера.
„У теорији оба пола велике дропље могу имати користи од лековитих биљака у сезони парења када су полно преносиве болести уобичајене. Мужјаци који користе биљке с једињењима против болести углавном изгледају здравије, енергичније и привлачније женкама”, објаснила је Азуцена Гонзалез Колома, истраживач у Институту за пољопривредне науке у Мадриду и коаутор студије.
Пол Роуз, зоолог на Универзитету Ексетер у Енглеској, рекао је да ова открића показују да су велике дропље способне да одаберу шта је добро за њих у одређеном тренутку, и да у складу с тим промене своје понашање у потрази за храном. Он није укључен у студију: „Ми обично повезујемо самолечење с врстама као што су примати, тако да је сјајно видети истраживаче који проучавају угрожене птице с таквом карактеристиком.”
(РТС)
