Најзначајније резултате својих и истраживања сарадника и колега, академик Рајко Игић сумирао је у прегледном чланку који је почетком године објављен у врхунском научном часопису из области експерименталних истраживања у офталмологији, Experimental Eye Research.
Проф. др Невена Дивац
Улога система ренин-ангиотензин у регулацији крвног притиска и електролитној хомеостази добро је позната. Савремена терапија хипертензије се великим делом заснива на фармаколошкој модулацији функција овог система. Лекови који блокирају ензим конвертор ангиотензина и лекови који блокирају ангиотензинске рецепторе, познатији као ACE инхибитори, сматрају се терапијом првог избора у лечењу повишеног артеријског притиска, а велики значај у кардиоваскуларној фармакологији имају и лекови који имају антагонистичко дејство на рецепторе за алдостерон, чије ослобађање је такође под контролом ангиотензина.
У расветљавању физиологије система
ренин-ангиотензин и каликреин-кинин
и разумевању механизама дејства лекова
који на њих делују веома велики допринос
дао је српски научник, академик Рајко Игић
са својим сарадницима.
Kаликреин-кинин систем такође има велики значај у регулацији крвног притиска, бола, коагулацији и запаљенским процесима, а ензим који претвара један облик ангиотензина у други, активнији, такође инактивира и кинине, те је значајан за поједине, како жељене, тако и нежељене ефекте ACE инхибитора. У расветљавању физиологије система ренин-ангиотензин и каликреин-кинин и разумевању механизама дејства лекова који на њих делују веома велики допринос дао је српски научник, академик Рајко Игић са својим сарадницима.
Рајко Игић
Проф. др Рајко Игић, рођен 1937. године у Деспотовцу, матурант Сомборске гимназије и дипломац Медицинског факултета у Београду, почео је каријеру на Медицинском факултету у Сарајеву, наставио на Медицинским факултетима у Тузли, Бања Луци и Новом Саду, а био је и гост-истраживач на више универзитета у САД. До пензионисања је имао позицију senior scientist у једној од највећих болница и истраживачких установа у Чикагу, али је и после званичног одласка у пензију наставио активно да ради и пише научне и популарне чланке. Поред великог доприноса фармакологији, као човек ренесансног кова он пише поезију, води вишедеценијску кампању против пушења, бави се историјом медицине и лингвистиком.
У једној од својих најзначајнијих публикација, објављеној давне 1972. године, проф. Игић са сарадницима износи доказе да је ензим конвертор ангиотензина идентичан са ензимом кининаза II, те да инхибиција конвертора ангиотензина има двојаки ефекат: спречава настанак вазоконстриктора ангиотензина II и инактивацију брадикинина (Igic R et al. Angiotensin I converting enzyme of the lung. Circ Res. 1972;31(9).
Локално накупљање активног брадикинина доприноси снижавању крвног притиска јер у бубрегу подстиче ослобађање вазодилататорних супстанци, али и доприноси појави неких нежељених ефеката као што је, између осталих, кашаљ. Значај овог открића је и у томе што нам указује и на могуће нежељене интеракције ACE инхибитора с другим лековима, на пример лекови који се користе у лечењу запаљенских стања и за ублажавање болова, попут ибупрофена, аспирина и сл. могу ослабити терапијски ефекат ACE инхибитора.
Једно од веома занимљивих поља у биомедицинским истраживањима којима се бави проф. др Рајко Игић јесте улога система ренин-ангиотензин и каликреин-кинин у оку. Неки од најзначајнијих резултата истраживања његове групе везана су за расветљавање компонената оба система који се налазе у различитим структурама човековог ока. Њихови продукти, а то су различити пептиди, потенцирају поједине запаљенске процесе у оку и патолошки развој крвних судова. Ретинопатија која се јавља у склопу дијабетеса, глауком, увеитис и дегенерација макуле само су нека од обољења код којих би примена инхибитора овог система потенцијално имала терапијски значај.
Директна инхибиција ренина, примена ACE инхибитора или блокатора ангиотензинских или кининских рецептора отвара врата потпуно новом приступу лечењу ових тешких обољења ока од којих су многа узрок слепила. Неке новије студије потенцирају значај каликреин-кинин система као циљног места дејства лекова који би могли бити ефикасни у лечењу дијабетесне ретинопатије.
Поједини инхибитори каликреина и блокатори брадикининских рецептора су у различитим фазама испитивања као потенцијална терапија ове болести. Оно што представља тешкоћу у клиничкој примени већ постојећих инхибитора ренин-ангиотензинског система и инхибитора каликреин-кинин система у офталмологији, на шта проф. Игић посебно скреће пажњу, јесте немогућност адекватне дистрибуције тих лекова у циљна окуларна ткива уобичајеним начинима апликације лекова, те постоји велика потреба за развојем нових начина њихове примене.
Насловница часописа
Најзначајније резултате својих истраживања из ове области и оних које су објављивали његови сарадници и колеге, проф. Игић је сумирао у прегледном чланку који је почетком године објављен у врхунском научном часопису из области експерименталних истраживања у офталмологији, Experimental Eye Research. Већ наслов рада Four decades of ocular renin-angiotensin and kallikrein-kinin systems (1977-2017) указује на ауторову вишедеценијску посвећеност овој теми. У чланку је аутор дао преглед компоненти оба система, ренин-ангиотензин (проренин, ренин, ангиотензински пептиде, њихови рецептори) и каликреин-кинин, а и осврт на супстанце које имају фармаколошке ефекте на овим системима.
Занимљивости текста доприноси
и преглед историјата истраживања који је укључен у
свако поглавље, а на актуелност рада
указује велики број референци новијег датума.
Највећи део рада посвећен је управо патофизиолошким процесима у оку у којима поменута два система имају значајну улогу и подацима о терапијским могућностима из експерименталних и клиничких истраживања. Занимљивости текста доприноси и преглед историјата истраживања који је укључен у свако поглавље, а на актуелност рада указује велики број референци новијег датума. Овај рад може веома много да користи свима који су заинтересовани за ову проблематику, фармаколозима, офталмолозима, докторандима, лекарима других специјалности и студентима медицине, а његов кристално јасан стил писања и прегледност чине га разумљивим свим љубитељима науке.
