ДАРВИНОВА НИТ

ДУГОСИЛАЗНЕ ЖЕНЕ

2.099 pregleda

Шта се крије у женском стасу – да не завирујемо прeвише, и како је оснивач „Плејбоја” Хју Хефнер то поодавно докучио? Био сајџија или не, мушкарац је залуђен „пешчаним сатом”: у појасу уже, у раменима и куковима шире! Како на то делује стрес?

Дугоспремајуће сте упознали, зашто да их описујемо? Знате ли, можда, неку која то није? Дугосилазне нису дугосилазеће, обратите пажњу. Прве су назване по именици струк која у српском језику има и дуг и силазан нагласак. У стручном представљању, међутим, упоређују их с пешчаним сатом. У појасу уже, у раменима и куковима шире. С мером у изгледу и у сантиметрима, и тачка. Кога такве занимају?

Научнике оба пола, и мушког и женског. Имају нешто што друге немају. Од постанка света жена посматра жену. У свакој се огледа као у огледалу, написао је почетком деведесетих проф. др Јово Тошевски у књизи „Планета жена”. Успут погледају себе у сваком излогу, а у градовима, нарочито великим, не можете ни да их избројите на дућанима. Добро, шта се то крије у женском стасу, да не завирујемо прeвише?

Мушкарци су одувек женски појас
издвајали као најпожељнији. Отуда
су се усталила четири основна облика:
банана, крушка, јабука и пешчаник.

Домишљати власник „Плејбоја”, Хју Хефнер, поодавно је то докучио, отуда толико дописаних нула на његовом банковном рачуну. Мушкарац је залуђен женским телом у облику „пешчаника”, био сајџија или не! Одмахнуће нехајно када му принесете најскупљи часовник, а срце ће му се за тили час заглавити у грлу чим угледа жену узану у појасу. Какву је то враголију природа смислила?

Плодна сразмера

Иако су одвајкада исказивали велике разлике у оцењивању шта је то савршено, мушкарци су женски појас (без раскопчавања) издвајали као најпожељнији. Отуда су се усталила четири основна облика: банана, крушка, јабука и пешчаник.

Израчунато је у каквој су сразмери
струк и кук. Испоставило се да је
0,7 најпримамљивији однос или
кукови ваља да буду 30 одсто шири!

У истраживању спроведеном 2005. на Универзитету Северна Каролина (САД) испоставило се да је од 6.000 жена највише подсећало на банану (48 одсто), мало више од 20 на крушку, мало мање од 14 на јабуку и само осам на пешчани сат. Друго проучавање показало је да су се жене од деведесетих година у струку прошириле, у просеку, 13 сантиметара, и да су данас вишег раста и већих груди.

Али заборавите истурена прса или лепо лице, танак струк највише узбуђује мушкарца. И такву одлуку он доноси у делићу секунде. Скорашње проучавање обелоданило је и да су женска бедра, често у песмама опевана, остала у сенци. Како је то установљено?

Израчунато је у каквој су сразмери струк и кук. Испоставило се да је 0,7 најпримамљивији однос или, другим речима, кукови ваља да буду 30 одсто шири! (Кројачки сантиметар у руке и проверите). Складним стасом дичила се покојна дива Мерилин Монро, а ништа мање ни садашња холивудска глумица Џесика Алба и бразилска манекенка Алесандра Амброзио. А Софија Лорен, узор свима, која је зашла у девету деценију?

Научници су закључили да се тако мала сразмера сматра оваплоћењем доброг здравља и велике плодности. Уско, здраво, плодно. Антрополог Барнаби Диксон, са Викторија универзитета у Велингтону (Нови Зеланд), изучавао је шта је то у прошлости међусобно привлачило полове. Добровољцима је показивао разноврсне слике жена, на којима су кукови, груди и струк дигиталним поступком мењани – додај овде, одузми онде. Затим је тражио да их разврстају по привлачности, а за то време је инфрацрвеним камерама снимао кретање очију посматрача.

Упркос томе што је већини мушкараца у првом трену поглед одлутао у женско попрсје (да не залутате, данас се то зове деколте), највише су их мамили бедра и појас. Нећете веровати, поређали су их према обличју пешчаника и танкоћи струка, насупрост величини дојки.

Дотични је у научном часопису написао да је једина формула за савршено женско тело однос струка према бедрима који износи – 0,7. „Чини се да је то најподеснија размера која упућује биолошки сигнал мушкарцу да је жена веома плодна и да ће му подарити здраво потомство, без обзира колико је крупна”, наглашава Барнаби Диксон. „А тиче се расподеле масти која је непосредно повезана с плодношћу”.

Новозеландског антрополога копкало је и шта је то женама најпривлачније. Утврдио је да су највише наклоњене мршавим, мање мишићавим, наговешћујући мушкарцима да избегавају теретане. У биолошком погледу, изабраће радије жгољаве, помало женскасте, уколико су пажљиви и умерени.

Бедра под стресом

Сетићете се да су раније за поједине згодне глумице испод слике исписивали колико мери у прсима, струку и куковима. Посматрање заобљеног и бујног женског тела мушком мозгу годи више од добре капљице или неке дроге!

Да ли нестају жене са замамним
стасом у виду „пешчаног сата”,
каквим су се дичиле Мерлин Монро
и Софија Лорен?

Настојећи да открију корене таквог понашања, истраживачи са Џорџија колеџа у Лоренсвилу (САД) пропитали су 14 представника мушког рада, у просеку од 25 лета, да оцене колико је привлачна свака од седам непознатих разголићених дама пре и после хируршког улепшавања. Скалпелом није смањена укупна тежина, само је другачије распоређена – сувишно сало око појаса придодато је задњици.

Промицала су преиначена тела, а мушки мозгови су скенирани да се уочи колико су се узнемирила подручја повезана с награђивањем, укључујући она за која се зна да су у спрези са узимањем опијата и испијањем жестоких пића. Испоставило се да није богзна колико изненађење што је еволуција удесила да мушкарци згодне жене доживљавају као драгоцени добитак.

Неуронаучник Стивен Платек наглашава да се ту крије нешто више од обичног прелиставања магазина с голишавима дамама. Мучи их слатка мука од уског струка. Сваки мушкарац још од најдавнијих времена знао је шта га то неодољиво привлачи код жене: размере стаса биле су наговештај рађања здравог потомства. Да ли нестају жене са замамним стасом у виду „пешчаног сата”, каквим су се дичиле Мерлин Монро и Софија Лорен?

Антрополог Елизабет Кешдан са Универзитета Јута (САД) одговорила је потврдно оптужујући за то стрес на послу. За заобљене кукове, узак струк и облу стражњицу погубна је напетост на радном месту. Успешним женама на високом положају вишак масноће сакупља се око струка, а не на боковима!

Уске у струку: Бијонсе и Џенифер Лопез (Википедија)

Уске у струку: Бијонсе и Џенифер Лопез (Википедија)

На цени број 36

За разлику од лепотица из педесетих, данашње се одликују квадратним обрисом тела (фигура), што се приписује андрогенима, врсти хормона која укључује тестостерон. Ови хормони им помажу да буду физички јаче и отпорне на исцрпљујуће напоре, што је нужно за успешну каријеру. Дотична научница проучавала је 33 незападњачка и четири европска народа упоређујући сразмеру између струка и кука која се добије када се обим првог подели са обимом другог.

Медицинска проучавања већ су показала да то износи 0,7 – ширина струка чини 70 одсто ширине бокова – и да је повезано с већом плодношћу и нижом вероватноћом оболевања од хроничних болести. А то се данас ретко среће код жена које су под притиском и морају саме да брину за властито преживљавање. Са струком ширим од кукова одликују се високим износом мушког хормона тестостерона (складишти маст у струку, а естроген на боковима).

Испитивање спроведено на 3.000 Британаца обелоданило је да телесна маса несумњиво утиче на сексуални живот, зато се жене с конфекцијским броје 36 (у Великој Британији 8) најчешће нађу у страственом загрљају мушкараца. Чак 60 посто упитаних с величином 36 имало је сношај претходне седмице, а 50 с величином 40 искусило је исто узбуђење. Сврха истраживања била је да се одгонетну навике у спаваћим собама. Да ли сте спремни за још једно изненађење: гледање телевизије је повезано и са ширином струка?

Таква навика из малолетничког узраста може да утиче на облик тела у средњим годинама, наводи се после проучавања 11.000 житеља Велике Британије. До тридесете стекну округласто тело, посебно попуњено у појасу. За девојке важи да су отежале у 33. и да су брже гомилале килограме од 23. до 45. године!

Колики је струк прве даме?

Када је живела, куда је ходала и како је изгледала прва међу женама? Научници су то недвосмислено установили: пре 200.000 година у источној Африци. Нимало поетично, наденули су јој „митохондријска Ева”. Не може се дословце рећи да је била „прва дама људског рода”, доказ више упућује на чињеницу да су јој потомци преживели до дан-данас. Чиме су то измерили?

Проучавањем митохондријске ДНК (дезоксирибонуклеинска киселина). Имајући на уму да су прадавни остаци (фосили) често неупотребљиви, савремени истраживачи све чешће прибегавају генетичким проверама. Митохондријска ДНК откривена је тек 1964. године, а малтене две деценије доцније постало је јасно да представља несвакидашњи „молекуларни часовник”.

Из два разлога: прво, преноси се једино „женском везом”, а то значи да се у сваком новом поколењу не меша са очевом ДНК, и друго, мења се (мутира) двадесетак пута брже од своје посестриме без додатка у називу у ћелијском једру. Мерењем брзине мутација израчунава се генетска историја и упоређују односи међу различитим групама људи.

На основу испитивања митохондријске ДНК 147 појединаца у САД, још 1987. је обзнањено да сви данашњи људи потичу од једне давне дружине предака. Испоставило се да смо сви ми Африканци, иако је завиривано само у гене Афроамериканаца.

Шта су то митохондрије? Бројна сићушна телешца у средишту сваке ћелије, својеврсне „ћелијске фабрике” које нас највећим делом снабдевају енергијом. Када би којим случајем волшебно ишчезле, умрли бисмо за неколико секунди!

Вероватно су постојале друге жене које су претходиле „митохондријској Еви”, чији „молекул наслеђа” није стигао до наших дана. Из тога происходи закључак да се она појавила тек после прве мушкарчеве сапутнице. Када је обитавала на нашој планети? Знајући просечну брзину промена (мутације), научници су упоређивали генетска одступања међу појединачним паровима да разлуче када се лоза радвојила.

Мутације узроукују разилажења, од којих су поједина изгубљена у насумичним догађајима. На пример, ишчезавањем одређеног становништа. Тако су се једни праљуди раштркали на све стране света и умножили, а други су заувек нестали. Упркос томе, „митохондријску Еву” сместили су у доба пре 200.000 година. Нисмо, нажалост, сазнали да ли је била уска у струку.

Станислав Островски

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар