МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ГАЛАКСИЈА ПОНОВО

42.332 pregleda
Слева на десно: Илија Церовић, академик Владимир Костић, проф. др Бранко Ковачевић и Станко Стојиљковић (Фотографије РТС)

На промоцији у Галерији РТС-а говорили су академик Владимир Костић, председник САНУ, проф. др Бранко Ковачевић, председник АИНС, главни и одговорни уредник Научно-образовног програма РТС и в.д. директора Телевизије Србије Илија Церовић и главни уредник „Галаксије нове” Станко Стојиљковић.

Научнопопуларни часопис „Галаксија” био је један од најбољих те врсте у Европи, а свакако без премца у некадашњој СФРЈ. Угасио се 2001. године, али захваљујући напорима другом по редоследу главног уредника овог магазина Станка Стојиљковића, „Галаксија” је поново међу нама у електронској верзији.

У присуству великог броја научника и љубитеља науке у Галерији РТС данас је представљено електронско издање часописа за популаризацију науке „Галаксија нова”. На промоцији су говорили академик Владимир Костић, председник Српске академије наука и уметности, проф. др Бранко Ковачевић, председник Академије инжењерских наука Србије, главни и одговорни уредник Научно-образовног програма РТС и в.д. директора Телевизије Србије Илија Церовић и главни уредник „Галаксије нове” Станко Стојиљковић.

Готово да нема научника или
истраживача у Србији – од
академика до почетника – који
је у својим младим годинама
није читао, а многи су се на њеним
страницама огледали у писању.

Први број „Галаксије” освануо је на кисоцима 1972. године, заслугом двојице двојице врсних новинара – Гаврила Вучковића, главног уредника, и Танасија Гаврановића, заменика главног уредника, који су јој остали верни до одласка у пензију. Изникла је магазина „Космоплов”, посвећеног научној фантастици и популаризацији науке, чији је главни уредник био Гаврило Вучковић.

Готово да нема научника или истраживача у Србији – од академика до почетника – који је у својим младим годинама није читао, а многи су се на њеним страницама огледали у писању. Од 2001. године када је „Галаксија” престала да излази многи су се распитивали да ли ће је ико обновити.

И ево, „Галаксија” је поново међу нама. Као „Нова Галаксија” или „Галаксија нова” вакрсава у старом духу и новом руху. Из претходне је сачувала врхунско зналачко писање на поједине вруће научнотехнолошке теме које је сада преобукла у електронско издање.

Сада је то први научни магазин на интернету у нас и на просторима пређашње Југославије за који пишу наши водећи научници у матици и расејању, од којих су шесторица академици (чланови домаћих и иностраних учених друштава), двадесетдвојица редовни професори универзитета, тројица доктори наука, двојица магистри и четворо стручњаци за поједине области, не рачунајући главног уредника који је, поред осталог, утемељио и готово две и по деценије уређивао научну рубрику „Политике”.

На крају је хор „Гледанице”, под руководством композитора и хармоникаша Ратислава Благојевића, оптпевао сплет изворних народних српских песама.

(Извор РТС)

О аутору

Станко Стојиљковић

31 коментара

      • Драга Мирјана, први штампани број се повблачи за два-три дана, други након тога одлази у продају. Уколико желите да набавите први или да се претплатите на свих пет бројева, обратите се издавачу – Школском сервису Гајић (skolskiservisgajic@gmail.com). Станко Стојиљковић

  • Svaka cast na ideji.Voleo bih i pisanu formu casopisa.Da li ce te imati takmicenje „izmedju igre i matematike“?Galaksiju sam citao od korica do korica,kao i cela moja porodica.Pa one fenomenalne 3d slike,polaze mi suze na oci…….HVALA VAM.

  • Pravo osveženje među domaćim naučnim izdanjima! Zanimljivi tekstovi – sjajno napisani sa naučnog aspekta, a opet razumljivi prosečnom čitaocu… SAMO NAPRED! Držim palčeve da se što pre pojavi i hardcopy verzija magazina…

  • Pravo osvezenje medju domacim naucnim publikacijama! Strucno napisani tekstovi, a ipak razumljivi i sirem auditorijumu… SAMO NAPRED! Jedva cekam da se pojavi i stampano izdanje…

  • Желим вам све најбоље и од срца и душе. Пуно успеха и дивних прилога. И надам се пуно година рада без прекида. Одрастао сам уз Галаксију, читао од корица до корица, и писао једно време за њу. Много сам поносан на то и на све вас који сте је поново покренули тамо у Србији. Да било би дивно имати и опипљиви верзију а не само виртуелну. Срдачан поздрав свима .

  • Najbolji ste. Hvala što ste se odvažili na taj korak. Galaksija je bila uvek nešto najbolje na ovim našim prostorima i uvek je gledala u budućnost. Samo napred 🙂

  • Што се тиче електронског
    издања, Ваш
    избор тема је изузетан.
    Квалитетни
    текстови. И као свако
    електронско издање пружа
    прегршт могућности
    „скакања“ са теме на тему.
    Колико добро, толико и смета.
    Интересантност нове теме
    пригушује занимање за претходну.
    Папирно издање пружа „само“ избор
    од корице до корице. Али свакој,
    за коју сте заинтересовани, може
    те се темељно посветити. Па онда,
    ако треба и на електронске
    информације.

    Желим Вам пуно успеха у раду. И да
    нам вратите и „стару“
    Галаксију.

  • Што се тиче штампаног броја Галаксије слободан сам да изнесем један предлог. Електронски облик пружања информација нуди могућност давања својих коментара на одређену тему. Отуд размишљање да, по изласку првог штампаног броја отворите на електронском издању садржај штампаног броја са могућношћу, која већ постоји у електронском издању, реаговања и изношења својих милси и мишљења на текстове који ће бити у штампаном издању. Да се ми читаоци повежемо, како са редакцијом, тако и међу собом. Да размењујемо своје ставове и размишљања.
    Нова Галаксија треба да покреће. Да се мисли.
    Н.пр. Винчански календар. Ако сам добро прочитао, савременој науци ( читај НАСА) никад не би пало напамет да испитује магнетна поља сунца да нису видели Винчански календар. Због тога је НАСА поставила своје уређаје и очитала магнетна поља сунца. И констатовала их. Али Винчани нису имали сонде, нити су знали за магнетна поља земље а камоли сунца. Винчански календар је настао поимањем великих сложености које настају као последица деловања, између осталог и сунца и као део тога и утицаја његових магнетних поља, на земљу. Њихово животно окружење. У оваквом контексту под сложеношћу подразумевам н.пр. лист, дакле „коначност“ листа. Без поимљења примарности – ћелија, језгра ћелије, хлорофила, а посебно не ДНК (РНК). Али винчани су умели и били су у стању да МИСЛЕ. Многа дешавања, понављање запажених дешавања, они су успели да обједине у неко велико поимање међусобних утицаја разних догађања и то да прикажу кроз календар. Многа знања, нама данас недоступна, уткана су у тај календар. Они су то послали кроз векове. Дали смо ми данас довољно писмени ( мислени) да то прочитамо?

    Док са нестрпљењем чекам први број Галаксије Нове, велики поздрав.

  • onog momenta kada je skoro celokupan sadržaj časopisa GALAKSIJA obrađivao isključivo teme iz računarskih tehnologija – znao sam da je kraj i da takav časopis NE ŽELIM VIŠE! Oni koji čitaju moj komentar i znaju priču koja je počela 1972.g. shvatiće o čemu govorim ako uporede sadržaje …

    • Bravo. Do pre par godina cuvao sam sve brojeve „Kosmopolova“ i „Galaksije“ ali je tačno da je interesovanje i onaj žar počeo da nestaje si intenziviranjem članaka o računarskoj tehnici. U posedu sam imao i ZX-81 negde oko 1982 ili 1893.

  • Nadamo se novom okupljanju! A, potrebna nam je samo NAŠA najveća pažnja prema nama ! Našu zemlju neće niko podići ako mi to ne uradimo ! A to možemo kroz NOVE PRONALASKE, proizvodnju i primenu u industriji i svakodnevnom životu ! Nadam se štampanom izdanju „Galaksija Nova“, i u njenom sastavu makar simbolične rubrike „pronalasci“ kakva je u starom izdanju bila „KANAP“ u uredjivanju Prof. Dr Vladimira Ajdačića !

  • Ja sam rođen kada i časopis, ili neki mesec ranije, tako da Galaksiju pratim tek posle vojske. Od kada sam se dohvatio prvih brojeva više ih nisam ispuštao i počeo sam da ih gomilam. Nabavio sam i neke starije brojeve. Sada ih pomeram često ali im ne mogu naći stalno mesto. Možda bi ih i prodavao kada bi bilo zainteresovanih za takve teme, ali kod ovih novih naraštaja to je mnogo slabije u odnosu na ono ,zlatno vreme’. No ipak ako je neko zainteresovan evo adrese za kontakt: nivuko@gmail.com

  • “НОВА ГАЛАКСИЈА” – БРОЈ 1.

    СРЕЋАН “НОВИ” ПОЧЕТАК!

    НАЈБОЉИ СТЕ ЧАСОПИС ИЗ ОБЛАСТИ НАУКЕ, КУЛТУРЕ.НОВИХ ТЕХНОЛОГИЈА,ФУТУРИЗМА НА БАЛКАНСКИМ ПРОСТОРИМА!

    ДУГОВЕЧНИ БИЛИ НА НАУЧНОМ НЕБУ,СРБИЈЕ,ЕВРОПЕ И СВЕТА !
    ИСКРЕНО ВАМ ЖЕЛИ !

    Златко Владимир Прескакулев – “ЗАНАИС”
    Београд – Србија
    04.12.2018

  • Sa zadovoljstvom sam dočekao pnovno pojavljivanje moga (nekada) omiljenog časopisa Želim vam mnogo uspeha u daljem radu !!!

  • Хвала Алекса на лепим речима, трудићемо се да изневеримо очекивања читалаца. Станко Стојиљковић

  • POSTOVANI, sto e dobro i posle 18godini se pamti, jas ja citav Galaksija,,,

    i ne sum ja zaboravil, vi posakuvam se najubavo od se srce,,,pozdrav od Skopje

  • Čestitke!
    Kao dečak „gutao“ sam tekstove iz „Galaksije“. Evo sada ponovo imamo priliku da uživamo u pregledu dometa nauke.U poslednje vreme me okupira fenomen Viktora Stepanoviča Grebenikova,pa sam iz ličnog zanimanja preveo jedan malo obimniji tekst sa engleskog ,na tu temu.Kako vidim nema o ovome na srpski.Neznam dali ste zainteresovani za ovo, i dali mogu dobiti neki honorar,ukoliko vam je ovo interesantno.Mnogo vas pozdravljam i želim sve najbolje ubuduće.
    Slobodan Patković ,Vukovar

    • Драги Слободане, када си послао коментар? Проследитга поново и одговорићу ти. Извини због грешке која је настала. Свако добро, Станко Стојиљковић
      п.с. Галаксија увек одговори свим својим читаоцима 🙂

      • Poštovanje,možda je ovaj moj dopis od 08.01.o.g. više pitanje nego komentar.Ako je tako ja se izvinjavam. Mnogo uspeha ubuduće,želim Vama lično kao i celom timu.Pozdrav Slobodan

  • „Галаксију“ сам врло радо читао и пре поприлично година, а овом новом „Галаксијом“ сам збиља одушевљен. Часопис је сјајан и сигурно ће у нашој средини, а вероватно и шире, значајно унапредити интересовање за науку и философију.
    Посебно ми се допада то што се штампа ћирилицом, упркос многим нашим покондиреним интелектуалцима и „интелектуалцима“, који одбојност према ћирилици сматрају знаком просвећености, несвесни да је то само знак колонијалне свести.
    Све честитке господину Станку Стојиљковићу и његовом тиму! Желим им много успеха!

Оставите коментар