ХИВ треба да се закачи за два различита рецептора како би ушао у ћелију, а мутације у једном од њих – CCR5 – спречавају инфекцију.
Почетком марта у Бостону је одржана редовна годишња Конференција о ретровирусима и опортунистичким инфекцијама, која окупља врхунске истраживаче из целог света како би дискутовали о најновијим студијама, важним дешавањима и најбољим методама истраживања у борби против ХИВ-а и других заразних болести. Овогодишња конференција ставила је у први план две важне студије које представљају нове начине борбе против ХИВ-а и туберкулозе за које стручњаци тврде да би могле да буду плодоносне у будућности.
Најновија студија доноси треће објашњење
– постојање својеврсног генетског потписа
захваљујући којем људи афричког порекла
боље контролишу вирус у свом организму.
До сада су постојала само два јасна генетска објашњења зашто неки људи боље подносе инфекцију ХИВ-ом од других. Међутим, најновија студија доноси и треће објашњење – постојање својеврсног генетског потписа захваљујући којем људи афричког порекла боље контролишу вирус у свом организму. Ово откриће би могло да појасни неретко збуњујуће разлике у начинима на које вирус напредује код људи који се не лече, али и да понуди идеје о новим стратегијама лечења.
Вирус сиде (Википедија)
Од два позната генетичка фактора најјачи долази од гена који контролишу протеине и који су познати као хумани леукоцитни антигени – HLA. Различити HLA одређују снагу имунолошког одговора особе на ХИВ. Други генетички фактор су бела крвна зрнца која су природно отпорна на ХИВ инфекцију. ХИВ треба да се закачи за два различита рецептора како би ушао у ћелију, а мутације у једном од њих – CCR5 – спречавају инфекцију.
Како би сазнали да ли постоје и други генетски фактори који могу да утичу на ХИВ, истраживачи су користили базу која садржи генетске и клиничке податке око 11.000 људи широм света који су заражени овим вирусом. До сада се већина студија у којима је коришћена ова база, према речима генетичара Пола Мекларена из Канадске агенције за јавно здравље, бавила људима европског порекла.
Истраживачи су две године пратили 3.000 људи
у десет земаља света. Сви они су живели са
ХИВ-ом и сасвим сигурно боловали од туберкулозе,
бактеријске инфекције која се успешно лечи
одговарајућим медицинским третманом.
За разлику од њих, Мекларен се са својим тимом фокусирао на 2.500 људи афричког порекла и пронашао трећи генетски фактор. Реч је о већ поменутом генетском потпису који се појавио на делу хромозома који су истраживачи повезали са слабијом могућношћу да вирус пређе у сиду, односно да особа остане у стању такозване клиничке латенције.
Друга студија са овогодишње конеференције представила је једноставнији начин да се спречи туберкулоза – од које пацијенти оболели од сиде најчешће умиру. Истраживачи су две године пратили 3.000 људи у десет земаља света. Сви они су живели са ХИВ-ом и сасвим сигурно боловали од туберкулозе, бактеријске инфекције која се успешно лечи одговарајућим медицинским третманом.
Уместо да све оболеле подвргну лечењу, истраживачи су их поделили у две групе од којих је једна примала стандардну деветомесечну терапију, а друга једномесечну терапију која се састојала из комбинације два лека. Током истраживања код скоро једнаког броја људи из обе групе развила се туберкулоза или су преминули, што према речима Ричарда Чејсона са Универзитета „Џон Хопкинс” у Мериленду, који је представио извештај, показује да комбинација два лека може да буде подједнако ефикасна као стандардна терапија.
(Ивана Николић, ЦПН)
