СКЛАПАЊЕ ПАМЋЕЊА

ГЛАВА ПСА ИЗ МЕЗОЛИТА

Илустрација

Илустрација

Научници су реконструисали главу најстаријег човековог пријатеља од пре 7.600 година.

Скелет једног од најстаријих паса на португалској територији откривен је 1880. године. Добро очувани остаци навели су научнике да реконструишу његову главу. Његова старост износи 7.600 година, а пронађен је на локалитету Муге у Португалији. Већ неколико година уназад популарне су реконструкције изгледа древних људи. Неки су отишли даље и омогућили данашњим људима да, помоћу паметних телефона, комуницирају са прецима.

За древни изглед паса спомиње се горњи палеолит пре 30.000 година, први остаци који се приписују доместикованим псима појављују се у Европи пре 15.000 година и у источној Азији пре више од 12.500 година.

Међутим, научници се не баве само реконстукцијом изгледа људи, већ и животиња. Прва форензичка реконструкција пса настала је 2019. године. Она припада неолитском псу од пре 4.500 година са шкотских Оркнијиских острва. Недавно је објављена и реконструкција, уметничко дело, изумрле врсте вука Canis orcensis (из раног плеистоцена).

С обзиром да су човек и пас најстарији пријатељи и да је та веза миленијумима нераскидива, научници су желели да данашњим људима приближе изглед древног пса. Али и да на тај начин подигну свест о археологији, а тиме да она буде приступачнија и допадљивија јавности. Резултате реконструкције главе пса Муге аутори су објавили у часописуJournal of Applied Science.

Једни мисле да су вукови заједно еволуирали са ловцима-сакупљачима да би настали древни ловачки пси (Hunter’s Helpers). Други сугеришу да је припитомљавање паса било олакшано настанком пољопривреде.

Пси су прве доместиковане животиње. О њиховој популационој историји и у којој мери су били повезани са људима мало се зна. Научници сматрају да су пси припитомљени у раздобљу од пре 12.000 до пре више од 30.000 година. Верују да је до тога дошло негде на Блиском истоку, у Африци, Евроазији и у источној Азији. За древни изглед паса спомиње се горњи палеолит пре 30.000 година, први остаци који се приписују доместикованим псима појављују се у Европи пре 15.000 година и у источној Азији пре више од 12.500 година.

Једни мисле да су вукови заједно еволуирали са ловцима-сакупљачима да би настали древни ловачки пси (Hunter’s Helpers). Други сугеришу да је припитомљавање паса било олакшано настанком пољопривреде. Људи су гомилали отпад, а то је привлачило животиње. У овом случају, можда, вукове. Иначе, пси су доместиковани током касног мезолита (7.300-6.200. године п.н.е.) на Власцу и током периода трансформације на Лепенском виру, Хајдучкој воденици и Падини.

Научници су користили приступ анатомске деформације заснован на колекцији слика компјутерске томографије као покушај да реконструишу изглед главе пса.

Ископавања у Мугеу започео је 1864. године Kарлос Рибеиро, а пас Муге је откривен 1880. године. Остаци су пронађени на некрополи у shell middenу на дубини од четири метра. Shell midden су вештачке творевине настале од морских животиња које су депоноване људском активношћу, нешто попут хумке од шкољки. На овој некрополи пронађен је велики број људских скелетних остатака из мезолита.

Скелет пса Муге веома је добро очуван, вероватно да су га древни људи пажљиво закопали, што се тумачи као снажна емоционална веза између људи и њихових паса. Реч је о одраслом мужјаку, средње величине старости преко 2 године.

Скелетни остаци пса (Moraes et al. 2022, fig. 2, JPRuas)

„Реконструкција поменутог пса може користити нашем разумевању морфологије ових животиња и помоћи широј јавности да протумачи научне податке који су понекад загонетни”, навели су истраживачи у раду. Научници су користили приступ анатомске деформације заснован на колекцији слика компјутерске томографије као покушај да реконструишу изглед главе пса.

Суочили су се са неколико изазова због степена померања костију и одсуства неких анатомских делова лобање, а и тачних података о дебљини меког ткива за модерне псе. Ова мултидисциплинарна студија комбиновала је анатомске, ветеринарске, зооархеолошке, уметничке и графичке аспекте да би омогућила реконструкцију главе пса Муге. Реконструкција длаке и степен пигментације сведени су на минимум због недостатка ДНК података.

„Археологија и културно наслеђе морају бити разумљивији широј јавности да би били више цењени и подржани. Реконструкција древних кућних љубимаца може помоћи у овој намери. Будући да животиње, а посебно кућни љубимци, изазивају више емпатије и стога привлаче више пажње”, закључују аутори. Више о реконструкцији: The Facial Reconstruction of a Mesolithic Dog, Muge, Portugal.

(Илустрација Moraes et al. 2022, fig. 4)

(Све о археологији)

О аутору

Stanko

Оставите коментар