ПАНДОРИНА КУТИЈА

ГЛАВНИ КРИВЦИ ЗА КОРОНУ

Илустрација

Илустрација

Kолико у ширењу ковида-19 учествују вакцинисани, а колико невакцинисани?

Једна од честих критика на рачун вакцинисања и увођења епидемиолошких ограничења за нецепљене (односно ковид-пропусница), које се могу чути последњих мјесеци, јесте да и цепљени шире вирус. Уистину, бројним државама с високим процентом вакцинисаних, попут Израела, показало се да одобрене вакцине штите тако ефикасно од делта соја као што су штитиле од других који су раније доминирали. Делта варијанта вируса SARS-CoV-2 показала се не само заразнијом него и способнијом да делимично заобиђе одбрану имуног система створену цепљењем. Уз то се заштита с временом ипак опада. Извештај који су објавили амерички Центри за контролу и превенцију болести (CDC) утврдио је да је ефикасност заштите од инфекције делтом коју пружају вакцине одобрене у тој земљи палае са око 90% на око 66%.

Kритичари вакцинисања и пропусница, које су увеле бројне земље, из тога изводе закључак да је такав режим бесмислен јер се вирус може проширити чак и на окупљањима на којима ће учествовати само цепљени. Притом се обично позивају на нека истраживања, која су показала да је вирусно оптерећење, односно концентрација вируса у слузници носа код нецепљених слично висока као и код цепљених, што је касније оповргнуто. Осим тога, истичу, вакцинисани ће се осећати сигурније па неће довољно пазити на друге епидемиолошке мере, као што је ношење маски, прање руку и држање дистанце, особито у затвореном.

Но, критичари вакцинације и пропусница чине више погрешака јер се позивају на криве премисе. Наиме, истраживања су јасно показала неколико важних чињеница на којима се темеље следећи закључци:

1) Шанса да се зарази цепљена особа је много мања него да се зарази нецепљена, вакцине штите око 66%;

2) Вирусно оптерећење код цепљених и нецепљених није исто када се погледају сви заражени – са симптомима и без њих;

3) Вирусно оптерећење код вакцинисаних смањује се знатно брже него код невакцинисаних;

4) За очекивати је да ће људи који су се цепили задржати већи опрез од нецепљених међу којима многи релативизују опасност коју представља ковид-19;

5) Коначно, и даље остаје неоспорна чињеница да вакцинисани неупоредиво ређе тешко оболевају и умиру, чак и када је у питању делта.

Другим речима, вирус се међу цепљенима слабије шири него међу нецепљенима, а ризик за тешке последице ширења међу цепљенима је неупоредиво мањи.


(Cottonbro/Pexels)

1) Већина цепљених неће се заразити

Чињеница да делта успева заобићи имунски систем вакцинисаних не значи да је вероватноћа заразе иста код цепљених и нецепљених. Примерице, једно истраживање које је крајем августа објавио CDC показало је да су од маја до јула у округу Лос Анђелес невакцинисане особе имале пет пута већу стопу инфекција ковидом-19 од вакцинисаних. Другим речима, ширење инфекције међу цепљенима је значајно смањено. То што они могу бити заражени не значи да ће бити заражени у истом постотку, односно да је ризик дружења цепљених исти као и нецепљених.

2) Вирусно оптерећење код цепљених и код нецепљених није исто

Нека истраживања показала су да је вирусно оптерећење у слузници носа невакцинисаних и вакцинисаних слично. Међутим, једна велика анализа преноса делте, коју су на темељу података из програма британског програма REACT-1 спровели научници предвођени тимом са Империкал колеџа у Лондону, који сваких неколико седмица тестира више од 100.000 британских волонтера, показала је да су цепљени у просеку имали мање вирусно оптерећење од нецепљених. Пол Елиот, епидемиолог са Империjала, за Nature је објаснио да се ови резултати разликују од других сличних студија јер је њихово истраживање насумично узорковало популацију и укључивало је људе који су били позитивни на тестирању иако нису имали симптоме.

3) Вирусно оптерећење код вакцинисаних смањује се знатно брже него код невакцинисаних

Истраживања показују да вакцинисани који се заразе делтом остају краће заразни него невакцинисани. На то је, поред осталог, указало истраживање сингапурских научника који су сваки дан пратили вирусно оптерећење међу цепљенима и нецепљенима зараженима вирусом SARS-CoV-2. Током прве седмице инфекције оптерећење делта варијантом било је слично за обе групе, но оно је међу цепљенима брзо пало након седмог дана. Сингапурски стручњаци су стога, баш као и амерички CDC, препоручили да цепљени и даље носе маске у затвореном простору у којем се окупља већи број људи.

Вирусни имунолог Лука Чичин-Шаин, који ради у познатом Хелмхолтз центру за инфектолошка истраживања у немачком Брауншвајгу, за Индекс је објаснио разлоге због којих би вирусно оптерећење код вакцинисаних могло брже опадати.То је логично јер вакцина која се даје у мишићно ткиво не може створити исте нивое имунитета у слузници као што ствара у мишићном ткиву. Стога ће имуност у слузницама горњих дисајних путева цепљених бити нешто мања, па ће вирус кренути са инфекцијом горњих дисајних путева; међутим, релативно брзо потом доћи ће у контакт са ћелијама одбрамбеног система које ће врло брзо одговорити на инфекцију и сузбити вирус”, рекао је Чичин-Шаин.

4) За очекивати је да ће се вакцинисани и даље држати мера

Будући да и вакцинисани могу ширити вирус, CDC препоручује да се и даље придржавају епидемиолошких мера, нарочито да носе маске приликом окупљања у затвореном и да редовно перу руке. Мада цепљени имају разлога да осећају опуштенијима јер их вакцина солидно штити од инфекције, а још више од хоспитализација и смрти, с друге стране за очекивати је да они имају више поверења у препоруке стручњака и здравствених агенција. Наиме, управо је то један од кључних разлога зашто су се вакцинисали упркос одређеном малом ризику који постоји за развој озбиљнијих нуспојава.

5) Цепљени ретко теже оболевају и умиру

Раније наведено истраживање CDC-ија утврдило је да је код невакцинисаних вероватноћа да ће бити хоспитализовани чак 29 пута већа него код вакцинисаних. У закључку аутори, такође, истичу да је вероватноћа да ће нецепљени завршити на интензивној нези и на респиратору и да ће умрети знатно већа него за цепљене. Усто, бројна истраживања показују да су компликације, попут згрушавања крви и мултисистемских отказа органа, учесталије код хоспитализованих него код оних који су ковид-19 преболели без симптома.

Наиме, неколико студија показало је да су пацијенти примљени у болницу с ковидом-19 имали компликације услед поремећеног згрушавања које су укључивале срце, мозак и периферни крвни систем, које су углавном довеле до инфаркта миокарда (MI), исхемијског можданог удара и венске тромбоемболије. Током првих месеци ширења пандемије неколико студија које су укључивале обдукције открило је системску микротромбозу у многим органима, укључујући плућа, срце и бубреге, што сугерише да би тромбоза могла придоносити честим и често фаталним вишесистемским отказивањима органа код болесника с тешким ковидом-19.

Дакле, као што смо навели на почетку, иако вакцинисани могу ширити вирус, ризици за његов пренос, а и за тешке последице инфекције, неупоредиво су мањи међу њима.

(Извор Индекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар